Da bi se dobila dijagnoza veliki depresivni poremećaj, treba da postoji nekoliko različitih simptoma tokom većeg dela dana, gotovo svaki dan, najmanje dve nedelje.
Kako da znamo da li je u pitanju depresija
Čuli smo da se reč „depresija” koristi da opiše uobičajene svakodnevne padove raspoloženja, čak i zbog najbizarnijih razloga. Ali kada smo zapravo depresivni, „nismo samo deprimirani ili tužni”, kaže klinički psiholog Lorna Gale Cheifetz, psiholog iz Feniksa. „Tada zaista ne funkcionišemo.”
U stvari, da bismo dobili dijagnozu velikog depresivnog poremećaja (MDD), koji se ponekad naziva klinička depresija ili jednostavno depresija, moramo da imamo nekoliko različitih simptoma veći deo dana, skoro svaki dan, najmanje dve nedelje. Jedan od tih simptoma treba da bude stalno osećanje tuge ili praznine, ili gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima smo nekada uživali, kao što su posao, hobiji, viđanje sa prijateljima – pa čak i hrana i seks.
Prema trenutnom Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) Američkog psihijatrijskog udruženja, takođe moramo da doživimo najmanje četiri od sledećih simptoma (ili tri ako imamo oba gorenavedena simptoma):
- značajne promene u apetitu – gubitak ili povećanje težine koji nisu povezani sa dijetom
- problemi sa spavanjem (nesanica) ili preteranim spavanjem (hipersomnija)
- povećan nemir – ili suprotno, sporije kretanje
- umor, iscrpljenost ili gubitak energije koji otežava čak i jednostavne zadatke, kao što su oblačenje ili pranje
- osećaj bezvrednosti ili neprikladne krivice, kao što je stalno razmišljanje o greškama iz prošlosti
- poteškoće sa jasnim razmišljanjem, koncentracijom ili donošenjem odluka
- misli o smrti ili samoubistvu (bez ili sa posebnim planom) koje se stalno ponavljaju ili pokušaj samoubistva
Da bi bio uzet u obzir za dijagnozu velikog depresivnog poremećaja, važno je napomenuti da simptom mora izazvati značajan problem ili otežati svakodnevne zadatke više nego obično.
Kada nije veliki depresivni poremećaj
Ako imate neke od gore navedenih simptoma, ali ih nema dovoljno, ili nisu dovoljno jaki da zadovolje kriterijume za MDD, možda imate perzistentni depresivni poremećaj (PDD), novo ime DSM-5 za ono što se ranije zvalo distimija.
Simptomi PDD su slični simptomima MDD – problemi sa spavanjem, nedostatak energije, nisko samopouzdanje, teškoće sa koncentracijom, promene apetita i osećaj očajanja – ali su blaži i hronični: generalno možete da funkcionišete, samo ne na najbolji mogući način.
Da biste ispunili kriterijume za PDD, raspoloženje mora da vam bude veoma loše i morate imati bar još dva druga simptoma tokom dve godine ili duže.
Moguće je imati i dvostruku depresiju, u kojoj PDD evoluira u MDD (obično izazvan događajem koji je okidač, kao što je gubitak posla ili neuspeh u postizanju važnog cilja), a zatim se vraća na PDD. Iako nije dobro poznata, dvostruka depresija u nekom trenutku pogađa 75 procenata ljudi sa PDD.
Još jedna mogućnost je poremećaj prilagođavanja sa depresivnim raspoloženjem – stanje povezano sa stresom izazvano životnim problemima kao što su problemi na poslu ili u vezi, bolest ili gubitak voljene osobe. Primarni simptomi su tuga, žalost, osećaj beznađa i nedostatak zadovoljstva koju pružaju aktivnosti koje su nekada predstavljale uživanje.
Možemo čak i da se osećamo depresivno i da uopšte nemamo poremećaj raspoloženja. To je zato što se simptomi mnogih drugih zdravstvenih stanja, uključujući anemiju, probleme sa štitnom žlezdom, lajmsku bolest, Parkinsonovu bolest i rak pankreasa, mogu maskirati u depresiju.
Da stvari budu još više zbunjujuće, za to bi mogao biti kriv i lek koji uzimamo. Studija Farmaceutskog fakulteta Univerziteta Ilinois u Čikagu, objavljena 2018. u JAMA, procenjuje da 37,2 odsto odraslih u SAD možda koristi jedan ili više lekova koji se izdaju na recept, a koji mogu izazvati neželjene efekte koji imitiraju depresiju, uključujući misli o samoubistvu. To uključuje oralne kontraceptive, kao i određene tretmane za visok krvni pritisak, visok holesterol, refluks kiseline i težak oblik akni.
Kako se nositi sa depresijom
Kao i kod mnogih bolesti, što ranije počne lečenje depresije, to će verovatno biti efikasnije u ublažavanju simptoma i smanjenju šanse za recidiv.
Nakon temeljnog medicinskog pregleda kako bi se isključili bilo koji osnovni uzroci, osoba sa dijagnozom velike depresije može se lečiti na više načina. Najčešće korišćeni pristupi su ili lekovi, za koje se smatra da smanjuju simptome delovanjem na neurotransmitere, psihoterapija usmerena na promenu misaonih obrazaca koji negativno utiču na raspoloženje ili kombinacija ova dva.
Studije sugerišu da je obično kombinacija psihoterapije i lekova efikasnija od bilo koje metode pojedinačno. Razlog nije jasan. Možda lekovi ublažavaju simptome tako da su pacijenti otvoreniji za psihoterapiju. Ili možda psihoterapija povećava šanse da se pacijenti pridržavaju svog rasporeda lekova.
Odabrani pristup može biti diktiran ozbiljnošću simptoma. Blaga do umerena depresija, na primer, često se prvo leči psihoterapijom. Ozbiljniji simptomi mogu zahtevati lekove od samog početka.
– Antidepresivi mogu biti efikasno sredstvo za lečenje velike depresije, ali to ne mora da znači da antidepresivi uvek treba da budu prva linija lečenja. Lekovi uvek treba da se razmatraju zajedno sa drugim opcijama, kao što su psihološke terapije, gde su dostupne. Pacijenti treba da budu svesni potencijalnih koristi od antidepresiva i uvek razgovaraju sa lekarima o tretmanu za njih najprikladnijem – kaže dr Andrea Cipriani, vodeći autor studije i profesor psihijatrije na Univerzitetu Oksford u Engleskoj.
Koje vrste psihoterapije daju najbolje rezultate
Psihoterapija uvek uključuje razgovor sa obučenim profesionalcem fokusiranim da vam pomogne da napravite pozitivne promene u svojim mislima i ponašanju kako biste olakšali simptome. Ali postoje neki dokazi da određene vrste mogu biti efikasnije za depresiju od drugih:
- kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) – sistematski pristup koji ima za cilj identifikaciju i izmenu negativnih obrazaca mišljenja
- interpersonalna terapija – fokusira se na povećanje sreće poboljšanjem načina na koji se komunicira sa drugima
- psihodinamička terapija – ima za cilj smanjenje negativnog uticaja prošlih događaja iz života i trauma pružanjem uvida u to kako ti događaji utiču na trenutno ponašanje
Opcije za lečenje depresije otporne na lečenje
Kada tradicionalni tretmani ne daju rezultate, psihijatri mogu da se okrenu terapiji stimulacije mozga, od kojih su najpoznatije:
- elektrokonvulzivna terapija (terapija elektrošokovima) – uključuje korišćenje kratkih električnih impulsa za izazivanje napada za koje se smatra da popravljaju oštećenja u mozgu; radi se pod anestezijom
- repetitivna transkranijalna magnetna stimulacija – izvodi se dok je pacijent budan i svestan i koristi magnet umesto električne struje da stimuliše regione mozga povezane sa raspoloženjem.
Promene u načinu života i ponašanju koje mogu pomoći
Veliki depresivni poremećaj nije nešto što možete jednostavno pobediti snagom volje. Ali možete da prilagodite svoj način života da biste pronašli olakšanje.
- Okrenite se prijateljima i porodici. Ne iznenađuje da usamljenost povećava rizik od depresije.
- Jedite zdraviju hranu bogatu hranljivim materijama. Sve veći broj istraživanja ukazuje na to da ono što jedete može uticati na vaše mentalno zdravlje. Na primer, studija objavljena 2019. godine u PLoS One otkrila je da su simptomi depresije pali sa umerenog na normalne nivoe u grupi mladih odraslih koji su mediteranski stil ishrane konzumirali tokom tri nedelje, povećavajući unos voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih proteina, nezaslađenih mlečnih proizvoda, riba, orašastih plodova, semenki i maslinovog ulja.
- Budite fizički aktivniji. Istraživanja pokazuju da vežbanje može pomoći u prevenciji i lečenju depresije. Na primer, analiza objavljena 2018. u JAMA Psychiatry pregledala je 33 prethodne studije i zaključila da je trening sa tegovima (kao što je dizanje tegova ili trening snage) povezan sa značajnim smanjenjem simptoma depresije.
