Nova godina i Božić stižu i zdravima i bolesnima. U domove, ali i u bolnice. Među nama su ljudi koji aktuelnu godinu ispraćaju a sledeću dočekuju uz neku staru ili novu dijagnozu koja je u njihov lični, kao i u život porodice i okruženja možda unela nemir, neizvesnost, strah. Ne smemo zaboraviti da su hipersenzitivni, pa je tako i način na koji se prema njima odnosimo u svečarske dane veoma važan.
Za bolesne ljude praznici mogu značiti i nemir, strepnju i strah
Koliko lepih emocija se utka u sneg koji pada ili isčekivanje istog, biranje toaleta za događaje koji dolaze, nadanja u susrete sa nekim pogledima ili poljupcima…? Niti jedan praznični duh kao doček novih meseci i ispraćanje starih ne asocira na novi život, budućnost, nadu.
I kako onda umiririti nemire, strepnje i strahove ljudi čija je budućnost neizvesna zbog lične bolesti ili bolesti bliskog člana porodice? Da li su i oni vidljivi u ovim euforičnim stremljenjima ka novom i lepšem? Da li ih se setimo ili izbegavamo da razmišljamo o tome, njima? Šta im reći, poželeti, darivati?
Psihoonkolog Sandra Bijelac je u mnogo čemu idealan sagovornik za ove dane, koji najvećem delu građanstva nose lepo raspoloženje, darivanje, pravljenje planova, druženje, vreme za porodicu, prijatelje i sebe. Kao neko ko je u svakodnevnoj prihoterapeutskoj praksi posvećen onkološkim i drugim pacijentima, ima odgovore na ova važna pitanja.
„Biće sve u redu“ nije uvek dobro rešenje kao način da nekome ko je bolestan čestitamo praznike
Naša sagovornica potvrđuje da smo skloni da izbegavamo neprijatnost kada god možemo, da je i to ljudski. Ali, ako govorimo o načinima da se ovih dana „usput“ obratimo teškim ili onkološkim pacijentima, upozorava:
– Kratki susreti u bolnicama ili kućnim bolničkim posteljama uz „biće sve u redu“, najgori je mogući oblik odbacivanja ljudi koji se nalaze u situacijama da produže život, savladaju teškoće bolesti i ponovo se vrate među svoje voljene. U danima darivanja i sreće, naša je obaveza da ne budemo sebični. Praznici su vreme zajedništva i ljubavi. Ostanimo sa njima. Pružimo im nadu da će sve biti u radu tako što ćemo im kupiti poklone koje će koristiti sledeće godine i koji govore da verujemo da će biti tu sa nama, još dugo. Ostanimo uz njih u toj prazničnoj euforiji u toaleti koju smo namenili za izlazak, ma koliko se oni opirali tome. Pripremimo im najlepšu trpezu kao što smo to radili, kada nije bilo strepnje da li ćemo je imati sledeće godine – savetuje Bijelac.
Praznici treba da nas podsete i na to da niko nas nema garanciju na budućnost
Zato, apeluje naša sagovornica, budimo sada i ovde sa našim najdražima ma koliko neizvesnost budućnosti bila očita ili nepredvidiva.
– Poželimo im da i sledeće praznike budemo zajedno. Poželimo im snagu za ono što dolazi i pokažimo im da verujemo u njih. Volimo ih onako kako se voli ubrano cveće. Za sve nas neki praznici će biti poslednji. Nekada ćemo to znati a nekada ne. Zato se potrudimo da bolesnim ljudima ovi praznici budu lepi. Ne pričajte o bolesti! Ne predviđajte budućnost. Ne budite tužni i ne rastužujte ih. Budite tu sada i ovde sa najlepšim poklonima i željama, uvereni da je trenutak sve ono što imamo i mi i oni i da smo odgovorni samo za taj trenutak. A budućnost… ko to zna?! – poentirala je u razgovoru za eKlinika portal Sandra Bijelac.
Ekipa eKlinika portala pridružuje se poruci psihoonkologa:
Srećni praznični dani svima uz želju da praznični duh bude jači od svih teškoća koje život nosi.
