Dosada i depresija: Da li jedna drugu izazivaju ili imaju za posledicu?

Mnogi stručnjaci napominju da dosadu ne treba gledati isključivo kao opasnost već tumačiti i kao signal tela i psihe da smo zaglavljeni u monotoniji i da je vreme za promenu

Psiholozi i neuronaučnici sve češće polemišu o tome da li je dosada samo prolazno stanje ili potencijalni pokretač ozbiljnijih emocionalnih poremećaja, među kojima je i depresija. Šta je nauka uspela da dokaže do sada?

Dosada na poslu i depresija

Preporučujemo

Prema navodima istraživanja “Boredom - understanding the emotion and its impact on our lives”, dosada ne samo da je povezana sa depresijom, već može da deluje i kao njen rizični faktor i kao simptom.

Jedno od interesantnih istraživanja koje je pružilo uvid u vremensku dinamiku odrađeno je na populaciji zaposlenih mladih odraslih u Finskoj. U studiji sa dve vremenske tačke, autori su posmatrali kako dosada na poslu (job boredom) utiče na promene u mentalnom zdravlju tokom vremena. Rezultati su pokazali da viši nivoi dosade u prvom trenutku predviđaju smanjenje životnog zadovoljstva i funkcionalnosti, ali i porast simptoma anksioznosti i depresije u kasnijem periodu.

Drugim rečima, dosada je “iscurila” iz posla i negativno se odrazila na opšte psihičko stanje ispitanika.

Sklonost osoba koje se dosađuju ka dubljim psihopatološkim procesima

Dublje posmatrajući fenomen dosade, istraživači ukazuju i na to da dosada i depresija nisu isto. Zapravo, da su povezani, ali različiti fenomeni. U radu „Boredom: An Emotional Experience Distinct from Apathy, Anhedonia or Depression“, utvrđeno je da iako su dosada i depresija u visokoj korelaciji, dosada eksperimentalno predstavlja zasebno emocionalno stanje, koje može da koegzistira sa apatijom ili smanjenjem zadovoljstva (anhedonija). Međutim, ne mora biti direktno uslovljavajuća.

I kod pacijenata u psihijatrijskim ustanovama stanje visokog nivoa dosade (takozvana state boredom) pokazuje značajne veze sa težinom patnje i sa dužinom trajanja terapije. To sugeriše da dosada kod takvih osoba može da ukaže na dublje psihopatološke procese.

Može li dosada biti motivacija?

Međutim, ne treba gledati dosadu isključivo kao opasnost. Neki stručnjaci je tumače i kao signal tela i psihe da smo zaglavljeni u monotoniji i da je vreme za promenu. U jednom istraživanju autori kažu da dosada može da funkcioniše kao emocionalni podsetnik da aktivnosti kojima se bavimo ne zadovoljavaju naše vrednosti ili motivacione kapacitete i da nas „gurne“ ka traženju ispunjenja.

Takođe, jedna meta analiza ukazuje na to da sklonost ka hroničnoj dosadi, tzv. boredom proneness korelira sa većim simptomima depresije, anksioznosti, nižim osećajem dobrobiti i većom usamljenosti.

To je posebno izraženo kod mladih ljudi. Logično objašnjenje je da često imaju manje iskustva u organizovanju slobodnog vremena i suočavanju sa unutrašnjim prazninama.

Umesto zaključka

Prema najnovijim naučnim izvorima, može se reći da dosada i depresija stoje u složenoj, dvosmernoj vezi. Dosada, naročito kada postane hronična i neadekvatno regulisana, može biti značajan činilac razvoja depresije. Kod osoba koje već pate od depresije, dosada može da bude dodatni simptom i otežavajući element.