8 znakova da je neko emotivno zaglavljen u prošlosti i ne može da krene dalje

Na jednoj terapijskoj seansi klijent je izgovorio rečenicu koja je terapeuta na trenutak ostavila bez reči: „Znam da bi trebalo da nastavim dalje, ali ne znam kako da pustim onu verziju sebe koja je postojala kada se sve to dogodilo.“

Ta rečenica nije retkost. Možda se ne izgovara uvek istim rečima, ali njena suština je gotovo univerzalna. Mnogi ljudi funkcionišu, rade, planiraju i razgovaraju, ali su emotivno i dalje vezani za prošlost. Za bol, gubitke, razočaranja i iskustva koja nikada nisu do kraja razumevana i prihvaćena.

Preporučujemo

Emotivna zaglavljenost često nije očigledna. Ne mora da izgleda dramatično. Naprotiv, vrlo često se krije u sitnicama, u ponavljajućim obrascima, u odlaganju odluka, u tihom povlačenju i nevidljivim zidovima koje osoba podiže da bi se zaštitila.

Ako se neko preispituje da li zaista ide napred ili samo „odrađuje dane“, sledeći znaci mogu pomoći da se to sagleda jasnije i nežnije.

1. Svaku novu osobu poredi sa nekim ko ga je povredio

Kada upozna nekog novog, umesto radoznalosti javlja se oprez. U mislima se pojavljuju poređenja sa bivšim partnerom, prijateljem ili osobom koja ga je nekada povredila. Često izgovara rečenice poput: „I on/ona je u početku bio divan/a“ ili „Ovo deluje suviše dobro da bi potrajalo“.

Strah od ponovnog bola zasenjuje sadašnji trenutak. Nova osoba se ne posmatra onakvom kakva jeste, već kroz prizmu prošlih iskustava. Na taj način, često nesvesno, osoba odbija bliskost pre nego što joj uopšte da šansu.

2. Stalno se vraća na iste priče

Svi imaju događaje koji su ih oblikovali i kojima se povremeno vraćaju. Međutim, kod emotivne zaglavljenosti iste priče se ponavljaju iznova, gotovo u svakom razgovoru. To su priče o izdaji, nepravdi, propuštenim prilikama, nerešenim porodičnim odnosima. Vremenom one prestaju da budu samo sećanja i postaju deo identiteta.

Problem nastaje onda kada osoba oseća da bi puštanjem tih priča izgubila deo sebe. Kao da bez njih više ne zna ko je. Pravo zaceljenje ne znači zaboraviti. Znači nositi prošlost sa sobom, ali joj ne dozvoliti da upravlja budućnošću.

3. Teško donosi odluke u sadašnjosti

Čak i male odluke mogu izazvati snažnu unutrašnju napetost. Svaki izbor nosi težinu nečega što je nekada pošlo po zlu.

Osoba se ne usuđuje da prihvati novu priliku jer je nekada doživela neuspeh. Ne planira unapred jer se boji razočaranja. Izbegava važne razgovore jer su ranije završavali konfliktom. Kada je neko emotivno vezan za prošlost, sadašnjost deluje nesigurno, a budućnost zastrašujuće.

4. Telo reaguje pre nego što to urade reči

Čak i kada tvrdi da je nešto „odavno preboleo“, telo često šalje drugačije poruke. Pri pominjanju određenih tema dolazi do stezanja u grudima, napetosti u ramenima, promena u disanju ili izbegavanja pogleda. Nervni sistem pamti i ono što um pokušava da potisne.

Te telesne reakcije nisu slabost. One su znak da neka iskustva još traže pažnju i razumevanje.

5. Testira ljude da bi proverio da li će ostati

Osoba koja je nekada bila napuštena ili izdana često nesvesno proverava druge. Povlači se, izaziva konflikte, stvara distancu, kao da želi da vidi da li će je neko ipak napustiti.

To je pokušaj samoodbrane, ali često vodi suprotnom ishodu. Ljudi se vremenom umore od stalnih testova, a osoba ostaje uverenja da su svi odlazili, iako je duboko u sebi želela suprotno.

6. Postavlja kruta pravila da bi se zaštitila od bola

Posle teških iskustava, granice su prirodne i potrebne. Međutim, kod emotivne zaglavljenosti one prerastaju u stroga pravila. Nikada više neće voleti. Nikada više neće rizikovati. Nikada više neće verovati.

Takva pravila pružaju osećaj kontrole, ali istovremeno zatvaraju prostor za rast, bliskost i nova iskustva. Život postaje bezbedan, ali i siromašniji.

7. Umanjuje lepe trenutke i dobre stvari

Kada se dogodi nešto lepo, osoba to objašnjava srećom ili slučajnošću. Pohvale odbacuje, uspehe minimizira, a ljubav dočekuje sa rezervom.

Ako ne veruje da dobre stvari mogu biti stvarne i zaslužene, verovatno još uvek nosi teret ranijih razočaranja i sumnji u sopstvenu vrednost.

8. Izbegava sve što podseća na prošla iskustva

Izbegava određena mesta, ljude, situacije, pa čak i čitave životne pravce, samo zato što podsećaju na nekadašnji bol. Iako je povremeno izbegavanje razumljivo, problem nastaje kada se život sužava i kada osoba počinje da se kreće kroz sopstvenu svakodnevicu sa stalnim oprezom.

Kretanje napred ne znači nasilno suočavanje sa bolom, već postepeno širenje kapaciteta da se ostane prisutan i onda kada je neprijatno.

Prošlost ostavlja tragove, ali to nije sudbina

Prošlost ostavlja tragove, ali ne mora da bude sudbina. Ljudi se menjaju onda kada prestanu da beže od onoga što ih je oblikovalo i počnu da to iskustvo uklapaju u širu sliku svog života.

Traženje podrške nije znak slabosti. Bilo da je reč o terapiji, razgovoru sa bliskom osobom ili iskrenom suočavanju sa sobom, upravo povezanost često pomaže da se napravi iskorak.

Sadašnji trenutak je tu, spreman da se doživi, i vrlo često je mnogo drugačiji nego što se nekada činilo da će biti.

(eKlinika.rs)