Zašto je važno da se porodica okupi bar jednom godišnje

Za mnoge porodice Badnje veče i Božić su trenutak okupljanja, ali za neke i podsetnik da se ove godine nisu svi našli za istim stolom. I to je u redu.

Jer ovo nisu samo dani u kalendaru. Ovo je vreme kada treba da zastanemo i pomislimo na one koji nam nedostaju, na razgovore koje nismo vodili i na tradicije koje bismo voleli da sačuvamo ili ponovo uspostavimo.

Preporučujemo

Možda je kasno da se baš sada sve organizuje. Ali nije kasno da se poseje ideja. Da se sledeće godine ne kaže opet: „Nismo stigli.“

Jedno porodično okupljanje godišnje nije mnogo. A njegov značaj može biti ogroman. To je prilika da se odnosi osveže, da se deci prenesu vrednosti i običaji, da se setimo ko smo i kome pripadamo.

Porodica kao oslonac, čak i kada nismo zajedno

Svima nam je potrebna sigurnost i osećaj prihvaćenosti. Porodica je često jedino mesto gde možemo da budemo ono što jesmo, bez objašnjavanja i dokazivanja.

Psiholozi često podsećaju na to da potreba za pripadanjem ne nestaje sa godinama. Naprotiv. Što smo stariji, to nam je stabilna emocionalna baza važnija. Porodica, čak i kada nije savršena, predstavlja ono što se u psihologiji naziva sigurnom lukom.

Boravak sa bliskim ljudima smanjuje osećaj usamljenosti, koji je danas jedan od najčešćih, ali i najtiših problema odraslih ljudi. Istraživanja pokazuju da osećaj povezanosti direktno utiče na nivo anksioznosti, kvalitet sna i sposobnost da se nosimo sa stresom.

Za decu, porodična okupljanja grade osećaj kontinuiteta. Ona kroz ta iskustva uče ko su, odakle dolaze i kome pripadaju. Za odrasle, to je prilika da se na trenutak vrate u ulogu deteta, da se oslobode pritiska odgovornosti i budu prihvaćeni bezuslovno.

Psiholozi ističu i da rituali, poput zajedničkih prazničnih okupljanja, imaju snažan zaštitni efekat na mentalno zdravlje. Oni stvaraju predvidivost i sigurnost u svetu koji je često haotičan i neizvestan.

Možda se baš zato Badnje veče i Božić doživljavaju snažnije od mnogih drugih dana. Ne zbog savršene trpeze ili običaja, već zbog potrebe da budemo zajedno. Da se pogledamo, ćutimo, oprostimo, zagrlimo. Ili samo da znamo da imamo gde da se vratimo.

Praznici kao podsetnik, ne kao pritisak

Badnje veče i Božić ne moraju da budu savršeni. Niti obavezno „sada ili nikad“. Oni mogu biti trenutak za razmišljanje: kako želimo da izgleda sledeća godina.

Možda baš ovih dana možete da promenete ideju porodičnog okupljanja. Ne kao obavezu, već kao želju. Kao plan koji polako sazreva.

Jedan dan u godini može da postane tradicija. Sledeće Badnje veče, neki drugi praznik ili datum koji svima ima značenje. Tradicije ne nastaju same. One se dogovaraju, neguju i čuvaju.

Kako već sada postaviti temelje za sledeću godinu

Razgovarajte. U opuštenom tonu, bez velikih planova. Pomenite kako bi bilo lepo da se sledeće godine okupite svi zajedno. Napravite porodičnu grupu ili obnovite staru. Male poruke, fotografije i praznične čestitke održavaju osećaj bliskosti i između susreta.

Razmislite o malim ritualima. Zajednički ručak, razmena simboličnih poklona, ili čak online okupljanje ako je fizički nemoguće.

Jedan dan koji se pamti

Često mislimo da imamo vremena. A onda godine prođu. Ako vas ovo Badnje veče zatekne bez porodičnog okupljanja, nemojte sebi zamerati. Umesto toga, zapamtite taj osećaj. I pretvorite ga u odluku.

Možda sledeće godine baš vi budete osoba koja je rekla: „Hajde da ove godine svi budemo zajedno.”

(eKlinika.rs)