Da li automobil koji vozite govori nešto o vašoj ličnosti? Psiholozi kažu, ne onako kako većina misli

Neko godinama sanja sportski automobil, drugi ne želi ništa osim malog gradskog auta za koji lako pronalazi parking. Nekome je važno da automobil bude besprekorno čist, dok drugi u njemu drži sve, od flašica vode i kišobrana do dečjih igračaka i računa iz prodavnice, ostataka hrane. Mnogi će na osnovu toga brzo doneti zaključak o vlasniku. Ali koliko su takve procene zaista tačne?

Psiholozi se ovim pitanjem bave godinama. Njihov odgovor nije jednostavan. Automobil zaista može biti odraz naših potreba, navika i pojedinih osobina ličnosti, ali mnogo manje nego što bismo želeli da verujemo.

Zašto automobil mnogi doživljavaju kao produžetak svog identiteta?

Automobil odavno nije samo prevozno sredstvo. Za mnoge ljude on predstavlja deo načina na koji vide sebe ili žele da ih drugi vide. Psiholozi to nazivaju proširenim identitetom (extended self), teorijom koju je još osamdesetih godina razvio profesor Rasel Belk. Ideja je jednostavna: stvari koje posedujemo vremenom postaju deo naše slike o sebi. To mogu biti kuća, odeća, sat, telefon, ali i automobil.

Zbog toga izbor automobila često nije samo racionalna odluka. Nekome je važna bezbednost porodice, nekome pouzdanost, drugome ekonomičnost, dok će neko želeti vozilo koje ostavlja utisak uspeha ili avanturističkog duha.

Drugim rečima, automobil često govori više o tome šta nam je važno, nego o tome kakvi smo ljudi.

Šta istraživanja kažu o izboru automobila?

Studija objavljena u časopisu Personality and Individual Differences, u kojoj je učestvovalo više od hiljadu vozača, pokazala je da postoje određene veze između osobina ličnosti i kriterijuma pri izboru automobila.

Na primer:

• osobe sa izraženijom savesnošću više pažnje posvećuju bezbednosti, pouzdanosti i praktičnosti
• ekstrovertnije osobe češće obraćaju pažnju na izgled, snagu motora i performanse
• osobe kojima je važan društveni status češće biraju automobile koji ostavljaju snažan utisak na okolinu.

Međutim, autori istraživanja naglašavaju jednu veoma važnu stvar: ove veze postoje na nivou velikih grupa ljudi, ali nisu dovoljno jake da bi se na osnovu nečijeg automobila mogao proceniti njegov karakter.

Zašto je nekome automobil uvek sređen, a nekome nije?

Ovde psihologija ne govori o automobilima, već o jednoj od najviše proučavanih osobina ličnosti – savesnosti. Savesnost je deo poznatog modela "Velikih pet" ili „Big Five” osobina ličnosti i obuhvata organizovanost, odgovornost, planiranje i sklonost redu.

Ljudi sa izraženijom savesnošću u proseku češće vode računa o prostoru u kojem borave. Redovnije održavaju radni sto, dom, ali i automobil. To, međutim, ne znači da je neuredan automobil znak neurednog karaktera.

Roditelji male dece često imaju automobil pun igračaka i grickalica. Ljudi koji zbog posla provode sate za volanom u njemu drže stvari koje im svakodnevno trebaju. Neko jednostavno nema vremena da ga često sređuje, dok drugome urednost automobila nije važna jer energiju ulaže u neke druge stvari. Zato psiholozi upozoravaju da stanje automobila nikada ne treba tumačiti bez šire slike.

Zašto tako lako procenjujemo ljude na osnovu automobila?

Naš mozak ne voli neizvesnost. Zato veoma brzo pokušava da od nekoliko vidljivih informacija napravi priču o nekoj osobi. Psiholozi ovaj fenomen nazivaju efektom prvog utiska i halo efektom. Dovoljno je da vidimo luksuzan, star ili neuredan automobil i već počinjemo da pretpostavljamo kakav je njegov vlasnik, koliko zarađuje, koliko je odgovoran ili uspešan.

Problem je što su takve procene često pogrešne. Čovek koji vozi star automobil možda jednostavno ne želi da troši novac na novo vozilo. Neko ko vozi skup automobil možda ga je dobio kao službeni. Roditelj troje dece teško će imati automobil koji izgleda kao da je upravo izašao iz salona. Drugim rečima, automobil govori samo mali deo priče o osobi.

Šta zapravo možemo da zaključimo?

Ako bismo pitali psihologe, odgovor bi verovatno glasio: mnogo manje nego što mislimo. Automobil može odražavati određene prioritete, životni stil ili navike, ali ne može otkriti da li je neko pošten, brižan, inteligentan ili dobar čovek. Ljudi su daleko složeniji od stvari koje poseduju.

Možda upravo zato psiholozi savetuju da, pre nego što nekoga procenimo po automobilu koji vozi ili po tome koliko je on uredan, zastanemo i setimo se da iza svakog volana sedi osoba čiju životnu priču ne poznajemo.

Šta kaže nauka?

Psihološka istraživanja pokazuju da između ličnosti i izbora automobila postoje određene statističke veze. One mogu objasniti zašto neko daje prednost praktičnosti, drugi dizajnu, a treći bezbednosti ili prestižu. Međutim, te povezanosti nisu dovoljno snažne da bi automobil mogao da posluži kao pouzdan pokazatelj nečijeg karaktera. Nauka zato podržava radoznalost, ali ne i stereotipe.

(eKlinika.rs)