Ako na kutijici leka stoji simbol crvenog trougla, da li to znači da pacijent ne sme da upravlja vozilom? Da li još neki lekovi utiču na motoričke sposobnosti i kako da znamo da je opasno voziti ako smo pod terapijom? Ove i druge nedoumice u vezi sa dejstvom određenih medikamenata kad smo u vožnji, razrešila je farmaceut Dragana Rajković, sekretarka Farmaceutske komore Srbije, u razgovoru za eKliniku.
– U saradnji sa Farmaceutskom komorom Srbije i Farmaceutskim fakultetom u Beogradu još 2015. godine urađeno je istraživanje sa ciljem da se ispita koliko vozači znaju o uticaju lekova, alkohola i opojnih droga na sposobnost upravljanja motornim vozilima. Rezultati su bili zabrinjavajući. Veliki broj vozača, čak i profesionalnih, koristi neke od lekova sa negativnim uticajem na sposobnost vožnje, a da to ne znaju. Pored toga, velika većina mladih vozača, kao i vozača starijih od 65 godina koji uzimaju više lekova usled hronične terapije, a koji predstavljaju osetljive kategorije, ne prepoznaje simbole upozorenja na kutiji leka.
Eksperimenti, izvedeni u SAD, u simulatorima vožnje, pokazali su da pojedini lekovi koji se kupuju bez recepta, u preporučenim dozama imaju iste negativne efekte na vožnju kao alkohol u koncentraciji većoj od zakonski dozvoljene.
To su lekovi protiv alergija i za smanjenje curenja iz nosa (koji se mogu naći i u lekovima za terapiju prehlade i gripa), lekovi za smirenje, za lečenje neuroloških i psihijatrijskih bolesti, hroničnog bola, neki antibiotici, neki lekovi za snižavanje krvnog pritiska. Važno je da se uz navedene medikamente istovremeno ne konzumira čak ni mala količina alkoholnog pića, jer se time negativni efekti na vožnju značajno povećavaju.
Takvi lekovi moraju da budu vidno obeleženi, na spoljnjem pakovanju i u okviru uputstva za lek, jednim od simbola iz tabele.
Obeležavanje prema članu 83 Pravilnika o sadržaju i načinu obeležavanja spoljnog i unutrašnjeg pakovanja leka, kao i sadržaju uputstva za lek
Ako na kutijici leka stoji simbol punog crvenog trougla, to znači da pacijent ne sme da upravlja vozilom dok traje dejstvo.
Ako je na kutijici prazan trougao, pacijent ne sme da upravlja vozilom na početku terapije, dok ne utvrdi kakav uticaj lek ima na njegove psihofizičke sposobnosti. Ako ne primećuje nikakve negativne efekte, sme da upravlja vozilom, ali sa povećanim oprezom, jer ovakvi lekovi mogu da uspore reflekse, a da se to ne oseti.
Neki lekovi za ublažavanje simptoma prehlade mogu da izazovu pospanost. To su lekovi koji smanjuju curenje iz nosa – antihistaminici. Smatra se da imaju mali uticaj na psihofizičke sposobnosti, pa nisu obeleženi trouglom na kutiji. Iako kod većine ljudi neće izazvati pospanost, mogu da uspore reflekse, što se subjektivno ne oseti, ali osetljive pacijente mogu značajno da umire i uspavaju.
Osim antihistaminika, slične efekte imaju i lekovi protiv mučnine u vožnji, neki antibiotici, neki lekovi protiv bolova, protiv migrene.
Iako oni nemaju simbol trougla na pakovanju, u uputstvu za upotrebu je navedeno upozorenje da lek uzrokuje pospanost. Ipak, najbolje bi bilo da prilikom posete apoteci pacijent naglasi da je vozač, kako bi dobio odgovarajuću preporuku i savet.
Navedenim lekovima je zajedničko da u centralnom nervnom sistemu (CNS) usporavaju razmenu informacija između neurona, ali i prenos informacija od mozga do mišića. Zbog toga je otežana koncentracija, usporeno je mišljenje, obrada informacija, usporeni su refleksi, otežano je održavanje ravnoteže, pamćenje. Javlja se rastrojenost i zamućenje vida. Uprošćeno rečeno: ono što vidimo, sporo nam dopire do mozga, a kada nam dopre do mozga, sporo reagujemo. Neki lekovi imaju veći afinitet za CNS, pa uzrokuju izuzetno jake efekte, dok drugi ili ne prolaze u CNS ili imaju slab afinitet, pa nemaju uticaj na psihofizičke sposobnosti.
Mnogo faktora utiče na dužinu trajanja dejstva leka: vrsta leka, doza, dužina primene, stanje organizma (bolesti jetre i bubrega), stepen neispavanosti, istovremena primena drugih lekova i alkoholnih pića. Što je više faktora i efekat leka će duže trajati.
S obzirom na to da su vozači neretko osobe koje primenjuju jedan ili više lekova u terapiji, veoma je važno da znaju kako lekovi mogu da utiču na bezbednost u saobraćaju i na koji način je moguće sprečiti neželjene ishode. Farmaceuti kao najdostupniji zdravstveni radnici, koji izdaju lekove sa i bez recepta, imaju značajnu ulogu u edukaciji pacijenata vozača, pa je razgovor sa farmaceutom o uticaju leka na vožnju dragocen.
Ipak, u praksi je poznato da se informacije brzo zaboravljaju i da je neophodno da se često ponavljaju. Zato je važno da se periodično sprovode edukativne kampanje, u cilju podizanja opšte svesti u društvu o uticaju lekova na vožnju. Od pomoći bi bilo i obeležavanje spoljnog i unutrašnjeg pakovanja leka simbolima koji bi pacijentima jasnije ukazivali na potencijalni rizik za bezbednost u saobraćaju.
Mnogi lekovi utiču na psihofizičke sposobnosti ljudi. Pre nego što uzmete neki lek, a imate nameru da upravljate vozilom ili mašinom, obratite pažnju na sledeće: ako se na kutiji leka nalazi jedan od sledećih simbola: ▲, ∆ ,§, takav lek ne treba koristiti pre vožnje, ili ako ga je neophodno popiti, tada ne treba voziti. Pre nego što popijete lek, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu, gde se nalaze informacije o njegovom uticaju na sposobnost upravljanja vozilima.
Ukoliko u toku upravljanja vozilom osetite pospanost, ošamućenost, vrtoglavicu, jake bolove, poremećaj vida ili sluha, odmah prekinite vožnju! Ne pokušavajte da te simptome uklonite upotrebom energetskih napitaka, jer takva kombinacija može da pogorša simptome. Koliko god se čini kao neophodno, nemojte da vozite ukoliko ste umorni, imate povišenu temperaturu, osećate jake bolove ili ste pod stresom. Ako ste vozač, a istovremeno uzimate i neke lekove, radi svoje i tuđe bezbednosti u saobraćaju, dobro se informišite kod lekara ili farmaceuta o njegovim neželjenim efektima i o tome da li vaši lekovi utiču na sposobnost upravljanja vozilom.