Depresija Foto: Shutterstock
Depresija je ozbiljno stanje a dijagnozu i način lečenja može postaviti isključivo lekar. Svako od nas se povremeno oseća tužno ili potišteno, međutim, prema rečima primarijusa dr Mire Kovačević, specijaliste psihijatrije, i vršioca dužnosti direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, mnogo manji broj ljudi pati od depresije.
– Bolest, smrt bliske osobe, problemi u odnosima ili na poslu, prirodne katastrofe ili krize u društvu mogu nas učiniti tužnim neko vreme, međutim kod većine ljudi ovo je normalna i očekivana reakcija na neprijatan životni događaj koji vremenom prolazi – kaže dr Kovačević za eKliniku:
– Manji je procenat ljudi kod kojih se depresija javlja bez vidljivog povoda ili, ako postoji povod, depresija traje duže, a ispoljava se intenzivnije nego što je to uobičajeno u takvim situacijama. Radi se o poremećaju koji primarno dovodi do pada raspoloženja, ali i menja naš način razmišljanja, ponašanja, utiče na san, apetit, dovodi do gubitka volje i energije.
Depresija utiče na celokupno funkcionisanje obolelog, remeti njegove odnose s drugim ljudima, utiče na pad radne efikasnosti. Ono što je osnovno dovodi do toga da se depresivna osoba oseća loše, malodušna je, nema samopouzdanje, gubi osećaj zadovoljstva, nesrećna je i nema snage da se bori ni sa najmanjim problemima, jer joj se sve čini nepremostivom preprekom koju nema snage da savlada, rekla je naša sagovornica.
– Osim nepovoljnih uticaja iz naše okoline, savremena medicina tumači nastanak depresije pre svega poremećajem metabolizma supstanci kao što su na primer serotonin, noradrenalin, dopamin, supstance u mozgu čiji uravnotežen odnos i međusobno izbalansirano sadejstvo omogućavaju normalno funkcionisanje u svim dimenzijama psihičkog života svakog čoveka.
– Neke osobe su prirodno predisponirane za ove poremećaje, kod nekih i nepovoljne životne okolnosti mogu dovesti do disbalansa normalnog funkcionisanja neurohemijskih mehanizama regulacije raspoloženja. Ima i osoba kao što su zavisnici od psihoaktivnih supstanci koje unošenjem različitih ilegalnih supstanci remete normalno funkcionisanje unutrašnjih hemijskih mehanizama što može rezultirati depresivnim i drugim psihičkim poremećajima – kaže dr Mira Kovačević.
Poznavanje uzroka i mehanizama nastanka depresivnih poremećaja je važno radi primene adekvatne terapije. Osim terapije medikamentima, psihoterapija, takođe, ima značajno mesto u tretmanu depresivnih poremećaja, kaže naša sagovornica. Dodaje i da je psihijatar taj koji dijagnostikuje i propisuje terapiju depresivnom pacijentu, a mesto psihologa u integrativnom procesu lečenja depresija je važno kako u dijagnostici, tako i u psihoterapiji.
Depresija, anksioznost ili neraspoloženje Foto: Shutterstock
Prema istraživanjima depresivne osobe ispoljavaju neraspoloženje, povlače se u sebe, izbegavaju druženje, bezvoljne su, bespomoćne sa osećajem da manje vrede. Gubitak apetita ili pak prejedanje, problem koncetrisanja, konfuznost – samo su neki od rezultirajućih dešavanja u depresivnom stanju. Međutim, insomnia (nesanica) ili ređe prekomereno spavanje, izmorenost, bolovi, svrab, nervoza, mogu da predstavljaju psihijatrijske sindrome tj. depresivne poremećaje. Naravno, tačnu dijagnozu može utvrditi isključivo stručnjak.
Jedna od nedoumica kada ljudi razgovaraju o ovoj temi je i postoji li razlika između anksioznosti i depresije. Psihoterapeuti objašnjavaju da je kod depresije dominantan gubitak interesovanja za svakodnevne životne aktivnosti i da osoba oseća opšte stanje tuge i bezvoljnosti. Anaksiozna osoba se bori sa izazovima svakodnevnog života, ali je uznemirena i konstantno napeta.
Depresija i anksioznost mogu da se jave zajedno, a oko 70 odsto osoba doživljava ih zajedno.
Mnogobrojni su psihijatrijski sindromi koji pokreću depresivne promene osobe, a najviše promene raspoloženja. Najpermanentniji depresivni poremećaj jeste klinička depresija koja je unipolarni poremećaj. Nju karakteriše dugotrajno depresivno stanje, koja traje i do dve nedelje, objašnjavju psihoterapeuti.
Postoji i bipolarna depresija koja se prepoznaje u naglom padu nezainteresovanosti prema nečemu. Osoba pokazuje izuzetnu energiju i volju za nekom aktivnošću. Naglo postaje pesimistična, mrzovoljna je, a dešava se i da postane agresivna. Stručnjaci objašnjavaju da se u ovom slučaju poremećaj raspoloženja usko graniči sa poremećajem ličnosti. To je zapravo poremećaj prilagođavanja sa depresivnim raspoloženjem. Predstavlja jedan od psiholoških odgovora na nejasne događaje ili izvore stresa u kojima emocionalni aspekt osobe ugrožen.
Iako je jedan vid depresije očekivan u životu, zbog neprijatnih životnih epizoda, dugoročno depresivno raspoloženje mora da se leči. Depresivnim osobama je neophodno više razumevanja i pažnje, jer depresija sama od sebe retko prolazi. Najbliži bi morali da na neki način utiču da se osobi ukaže stručna pomoć psihijatra – upozoravaju stručnjaci.