Adolescenti koji su prestali da uče matematiku pokazali su veći nedostatak u pogledu mozga i kognitivnog razvoja, u poređenju sa vršnjacima koji su nastavili da uče matematiku, rezultati su nove studije objavljenoj u Zborniku Nacionalne akademije nauka.
Šta se desi kad u 16. godini prekineš da učiš matematiku?
Studija je obuhvatila 133 učenika, uzrasta od 14 do 18 godina, koji su učestvovali u eksperimentu istraživača sa Odeljenja za eksperimentalnu psihologiju University of Oxford. Za razliku od većine zemalja širom sveta, u Velikoj Britaniji, na primer, šesnaestogodišnjaci mogu da odluče da li žele da prekinu svoje matematičko obrazovanje. Ova situacija omogućila je timu da ispita da li bi ovaj specifičan nedostatak obrazovanja iz matematike, kod učenika koji dolaze iz sličnog okruženja, mogao da utiče na razvoj mozga i spoznaju.
Otkriven nedostatak ključne hemikalije, važne za mozak
Studija je otkrila da su učenici koji nisu izučavali matematiku imali manju količinu ključne hemikalije za plastičnost mozga (gama-aminobuterinska kiselina) u ključnom predelu mozga, koji je uključen u mnoge važne kognitivne funkcije, uključujući rasuđivanje, rešavanje problema, matematiku, memoriju i učenje. Na osnovu količine moždane hemikalije, pronađene kod svakog učenika, istraživači su mogli da razlikuju adolescente koji su učili ili nisu učili matematiku, nezavisno od njihovih kognitivnih sposobnosti. Štaviše, količina ove moždane hemikalije uspešno je predvidela promene u matematičkom rezultatu oko 19 meseci kasnije. Značajno je da istraživači nisu pronašli razlike u hemijskoj supstanci u mozgu pre nego što su adolescenti prestali da uče matematiku.
Uzajamni efekat između biologije i obrazovanja
Roi Cohen Kadosh, profesor kognitivne neuronauke na University of Oxford vodio je ovu studiju i izjavio:
– Matematičke veštine, povezane su sa nizom koristi, uključujući zapošljavanje, socioekonomski status i mentalno i fizičko zdravlje. Adolescencija je važan period u životu koji je povezan sa važnim moždanim i kognitivnim promenama. Nažalost, prilika da se zaustavi učinje čini se da matematika u ovom uzrastu dovodi do jaza između adolescenata koji prekidaju obrazovanje iz matematike, u poređenju sa onima koji ga nastavljaju. Naša studija pruža novi nivo biološkog razumevanja uticaja obrazovanja na mozak u razvoju i uzajamnog efekta između biologije i obrazovanja.
Ne uživaju svi u matematici, potrebna je alternativa
Profesor Kadosh naglašava da još uvek nije poznato kako se ovaj nesklad ili njegove dugoročne implikacije mogu sprečiti. Ne uživa svaki adolescent u matematici, kaže, pa moramo istražiti moguće alternative, poput treninga iz logike i rezonovanja koji angažuju isto područje mozga kao i matematika.
– Iako smo započeli ovu liniju istraživanja pre covid 19 pandemije, takođe se pitam kako smanjeni pristup obrazovanju uopšte, a posebno matematici (ili nedostatak zbog pandemije) utiče na mozak i kognitivni razvoj dece i adolescenata. Iako još uvek nismo svesni dugoročnog uticaja ovog prekida, naša studija pruža važno shvatanje kako nedostatak jedne komponente u obrazovanju, matematici, može da utiče na mozak i ponašanje – naglasio je profesor Kadosh.
