Na samoubistvo se, po oceni stručnjaka, najčešće odlučuju osobe koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem i poremećajima ponašanja, a jedan od najjačih „trigera“ (okidača) jeste povišen nivo stresa sa kojim se osobe svih strarosnih doba i zdravstvenog stanja sve teže bore. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je iznela podatak da u svetu svakih 40 sekundi neko sebi oduzme život, godišnje samoubistvo izvrši oko milion, a oko 30 miliona osoba pokuša da to učini.
Broj izvršenih suicida konstantan na godišnjem nivou
U prvih devet meseci 2019. godine, prema okvirnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, samoubistvo su u našoj zemlji izvršile 792 osobe. U 2018. godini, po evidenciji Republičkog zavoda za statistiku, od suicida je stradalo 949 osoba, u 2017. je broj zabeleženih samoubistava bio 1.005 , a u 2016. godini život su sebi oduzele 962 osobe. Iz ovih podataka bi se mogao steći utisak da broj samoubistava u Srbiji opada, a treba naglasiti da podaci za 2020. godinu još uvek nisu objavljeni, iako će zbog pandemije sigurno biti interesantno i indikativno razmotriti zvanične brojke. O posledicama po mentalno zdravlje, saglasna je struka, tek će se polemisati i donositi zaključci, mada je prva velika svetska studija objavljena u časopisu The Lancet iznela podatke da globalno gledano nije došlo do značajnije stope povećanja pokušaja slučaja suicida.
Prosečno, u našem regionu, uključujući sve države koje su činile nekadašnju Jugoslaviju, godišnje život na ovaj način izgubi oko 2.800 osoba – najviše u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, a najmanje u Crnoj Gori, Makedoniji i na teritoriji Bosne i Hercegovine.
Alves-Ćurčić: Nerazumevanje, osuda sredine i stigma najčešći razlozi
Novinarka Ann Marie Alves-Ćurčić, koja je posle suicida ćerke inicirala osnivanje grupe za podršku #zatebe/VAŽNOJE, i koja se aktivirala u svim mogućim vidovima javnog zalaganja za što bolji položaj osoba koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem, kaže za eKlinika portal da je veoma važno o fenomenu suicida otvoreno govoriti, jer je to globalni problem koji nikog ne mimoilazi, pa ni Srbiju.
– Uz to, ne sme se gubiti iz vida da su u našem društvu i dalje duboko ukorenjene predrasude i stigma i po “benignijim” pitanjima kao što su strah od nerazumevanja, osude sredine, uključujući i onu najbližu, što i dalje sprečava veliki broj ljudi koji se nose sa mentalnim poteškoćama ili poremećajima, da potraže pomoć. Od krucijalne je važnosti da menjamo taj stigmatizujući narativ, da kroz multidisciplinarnu, multisektorsku saradnju svih nadležnih ministarstava i institucija, organizacija civilnog društva koje pružaju psihosocijalnu podršku u zajednici, jačamo i širimo postojeće sisteme podrške koji ni izdaleka ne pokrivaju potrebe, posebno u manjim sredinama – kaže Alves-Ćurčić, koja podseća i da gotovo pune dve godine od usvajanja nacionalnog Programa o zaštiti mentalnog zdravlja, u novembru 2019.godine, još nije započeto sa njegovom primenom.
Šta je „Verterov“ efekat
Preporuka SZO je i da je neophodna saradnja s medijima u cilju osiguravanja odgovornog izveštavanja o slučajevima samoubistva, kako bi se izbegavao takozvani „Verterov efekat“. Radi se o jednom od fenomena koji svedoče o povezanosti načina izveštavanja o suicidu i broja samoubistava. Nakon senzacionalističkog izveštavanja, može se, između ostalog, dogoditi „Verterov efekat“, koji je dobio naziv po Geteovom junaku iz romana „Jadi mladog Vertera“, u kom glavni junak na kraju knjige okončava svoj život samoubistvom.
Verter je bio nesrećno zaljubljen, a mnogim mladim ljudima je predstavljao figuru sa kojom su se poistovećivali. Problem je nastao onda kada su mladi počeli da ga oponašaju, i to ne samo u stilu života, već i u metodu koji je upotrebio kako bi okončao svoj život. Slična stvar, preko uticaja društvenih mreža, dogodila se nedavno kada je maloletnik, sledeći primer svoje nepoznate virtualne prijateljice sa trenutno najpopularnije društvene mreže, najavio i izvršio samoubistvo.
Alves-Ćurćić koristi priliku da zahvali svim medijima, koji o suicidu izveštavaju u skladu sa kodeksima struke, uključujući i eKlinika portal, pružajući tako značajan podstrek osobama koje su sklone suicidu da potraže stručnu pomoć. U toku je i kampanja #PripaziNaTon #PripaziNaKlik usmerena ka sveobuhvatnom podizanju svesti o suicidu, koja u fokus stavlja medijsko izveštavanje o ovoj temi. Kampanju zajednički sprovode OPENS – Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, Centar Srce, Inicijativa ZaTebe#VAŽNOJE i Institut za javno zdravlje Vojvodine, a danas u 12 časova biće održana i istoimena panel rasprava.
Koga možete pozvati ako razmišljate o samoubistvu
Broj SOS linije za prevenciju samoubistva, koji funkcioniše pri Klinici „Dr Laza Lazarević“ je 0800 309 309 (opcija 1), besplatan je i dostupan non-stop. Broj linije u centru „Srce“ je 0800-300-303, svakog dana od 14 do 23 h.
