Nocebo je druga strana placebo efekta, kada osoba, usled delovanja neke informacije na njenu svest, sugestivno veruje da će joj neki lek ili postupak pogoršati zdravstveno stanje. Prema nekim istraživanjima, većina neželjenih reakcija nakon vakcinacije protiv covid 19 mogla bi da bude posledica nocebo efekta.
Kada se neki lek ispituje, uvek mora da postoji kontrolna grupa, kojoj se daje placebo, „lažni lek“, koji ne sadrži aktivni sastojak. Ponekada se dešava da osobe koje su uzele placebo lek primećuju promene u skladu sa onim, što očekuju da će se desiti. Pa iako ne postoje nikakvi razlozi za to, mogu reći da se posle primene ovog placebo leka osećaju dobro. Druga grupa osoba će, takođe iako ne postoje nikakvi objektivni činioci, reći kako se oseća lošije posle primene tog „lažnog leka“. Nocebo efekat kao fenomen doživljavanja neželjenih simptoma, bez stvarnog uzroka, otkrio je 1961. Walter P. Kennedy. Termin potiče od latinske reči „nocere“, što znači „naškoditi“ i prvi put je korišćen za opisivanje štetnih efekata izazvanih placebom.
Postoje i studije koje određuju nocebo efekat kao neprijatne ili neželjene ishode, izazvane kontekstom lečenja, bez bilo kakvih farmakoloških efekata samog lečenja. Sam čin uzimanja tablete ili primene injekcije može izazvati neželjene efekte. Uočava se da postoje i osobe koje se žale i na negativne pojave posle primene pravog leka, iako ne postoje nikakvi objektivni razlozi.
Ukoliko sam lek nije odgovoran za neželjene efekte, zašto se oni dešavaju? Osobe koje su podvrgnute nekom medicinskom tretmanu moraju dati pristanak na lečenje, a obaveza je lekara da pre toga upozna pacijenta sa svim rizicima i prednostima određenog načina lečenja. Neka istraživanja navode da kada se pacijentima objasne sve nuspojave leka ili medicinskog postupka, većina počinje i da oseća negativne simptome primene leka, bez obzira na to da li su dobili aktivni ili lažni lek.
Dr Fabrizio Benedetti, profesor neurologije na University of Turin Medical School, koji je izučavao nocebo efekat, kaže da su negativne reakcije na neki pravi lek, pre svega, posledica jakog uverenja da posle primene nekog leka možemo očekivati negativne simptome.
Nedavno istraživanje o nocebo efektima covid 19 vakcina potvrđuje ove pretpostavke. Autori studije smatraju da je oko 76 odsto neželjenih efekata posle vakcinacije – posledica nocebo efekta. Glavobolju ili umor, kako se smatra, nije izazvala vakcina sama po sebi, već očekivanja od vakcine.
– Dobro je poznato da se nocebo efekti javljaju u mnogim stanjima, kao što su bol i Parkinsonova bolest. Nije iznenađujuće što se isti efekti zapažaju posle covid 19 vakcinacije. Drugim rečima – ako jako očekujete negativan ishod, on će se i javiti– kaže dr Benedetti.
Stručnjaci ovaj efekat pripisuju psihološkim i neurobiološkim uzrocima. Mnogo faktora dovodi do nocebo efekta, na primer, prethodna iskustva za zdravstvenim sistemom, stepen poverenja u stručnost. Uočava se da su osobe koje su imale neko loše iskustvo, kada je u pitanju neka medicinska intervencija, sklonije nocebo efektu, kao i depresivne ili anksiozne osobe.
Istraživanje iz 1996. tvrdi da tablete u crvenoj, žutoj ili narandžastoj boji imaju stimulativno, a one u plavoj ili zelenoj boji umirujuće dejstvo na pacijenta. Jedan deo nocebo efekta je i nocebo hiperalgezija, kada neka očekivana bol utiče na jačinu doživljenog bola, povećava doživljeni bol. Mozak može pojačati senzacije, usled osećaja straha, pojačati osetljivost na bol i druge simptome. Naravno, ovo ne znači da bol nije stvaran, ali isprovociran je prvenstveno osećajem straha, kažu stručnjaci.
Neka istraživanja kažu da uskraćivanje informacija o neželjenim efektima može i smanjiti nocebo efekat. Ipak tu postoje i etički problemi i velika većina stručnjaka se protivi ovakvoj praksi. Lekari u velikoj meri veruju da je pacijente potrebno upoznati sa pojmom nocebo efekta, i tako uticati na ishod lečenja. Jedna studija o uticaju antidepresiva podržava ovaj stav. Pacijenti koji su upoznati sa ovim efektom terapije, tražili su manje informacija o neželjenim efektima leka.
Iako deluje iznenađujuće pokazalo se da lekovi koji odaju utisak da su skuplji povećavaju nocebo efekat. U jednoj studiji, učesnici su prijavili više neželjenih efekata, kreme za kožu u skupoj ambalaži, u odnosu na istu kremu u običnoj posudi.
Poverenje u stručnjake je ipak ključni činilac. Pacijenti koji imaju duboko poverenje u lekara, veruju i u efikasnost i bezbednost vakcine. Ističe se da je veća verovatnoća, da će građani verovati potvrđenom stručnjaku, nego političaru koji im propoveda značaj vakcinacije.