Anksioznost i napad panike se uglavnom poistovećuju, ali zapravo između ova dva psihološka stanja postoje određene važne razlike koje bi trebalo da znamo, kako bi umeli da ih razlikujemo i budemo svesni, ako nam se dogode. Anksioznost podrazumeva stanje koje traje, dok napad panike uglavom dolazi bez najave i brže prolazi. Postoje tehnike koje ća nam pomoći da savladamo ova stanja.
Šta je napad panike, a šta anksioznost?
Napadi panike se javljaju iznenada i uključuju intenzivno i često, jako, osećanje straha. Oni su praćeni veoma teškim fizičkim simptomima, kao što su ubrzan rad srca, kratak dah ili mučnina.
Najnovije izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5) prepoznaje napade panike i kategoriše ih kao neočekivane ili očekivane. Neočekivani napadi panike se javljaju bez očiglednog uzroka. Očekivani napadi panike su izazvani spoljnim stresorima, kao što su fobije.
Napadi panike mogu se desiti svakome, ali više njih koji se dešavaju uzastopno može biti znak paničnog poremećaja.
Simptomi anksioznosti uključuju: zabrinutost i strah. Simptomi napada panike često da se manifestuju kao lupanje srca, znojenje dlanova, osećaj kao da se „ruši svet„.
Simptomi napada panike su uglavnom individualni. Osoba može opisati da ima simptome koje druga osoba nikada nije iskusila uprkos tome što je naznačila da je i ona imala “napad panike”.
Simptomi anksioznosti i napada panike
Simptomi napada panike i anksioznosti mogu da budu slični i da dele mnogo sličnih emocionalnih i fizičkih stanja. Možete doživeti i anksioznost i napad panike u isto vreme.
Na primer, možete iskusiti anksioznost u vidu nervoze dok brinete o potencijalno stresnoj situaciji, kao što je važna prezentacija na poslu. Kada dođe do situacije, anksioznost može kulminirati napadom panike.
Možda je teško da nekada napravite razliku da li doživljavate anksioznost ili napad panike. Imajte na umu sledeće:
Anksioznost je obično povezana sa nečim što se doživljava kao stresno ili preteće u dužem vremenskom periodu. Napadi panike nisu uvek izazvani stresorima. Najčešće se javljaju iz vedra neba. Anksioznost može biti blaga, umerena ili teška. Na primer, anksioznost može da a se dešava u pozadini vašeg uma dok obavljate svoje svakodnevne aktivnosti.
Napadi panike, s druge strane, uglavnom uključuju teške, ometajuće simptome.
Tokom napada panike, autonomni odgovor tela „bori se ili beži“ preuzima kontrolu. Fizički simptomi su često intenzivniji od simptoma anksioznosti.
Dok se anksioznost može postepeno razvijati, napadi panike obično se javljaju naglo. Napadi panike obično izazivaju brige ili strahove u vezi sa novim napadom. Ovo može uticati na vaše ponašanje, navodeći vas da izbegavate mesta ili situacije za koje mislite da biste mogli da dobijete napad panike.
Uzroci koji izazivaju napad panike
Neočekivani napadi panike nemaju jasne spoljne okidače. Očekivani napadi panike mogu biti izazvani već poznatim stvarima i situacijama. Neki uobičajeni okidači za napad panike uključuju: stresan posao, određene društvene situacije, fobije, kao što su agorafobija (strah od gužve ili otvorenih prostora), klaustrofobija (strah od malih prostora) i akrofobija (strah od visine), podsećanja ili sećanja na traumatska iskustva hronične bolesti, kao što su bolesti srca, dijabetes…
Ovo stanje mogu da pokrenu i sindrom iritabilnog creva ili astma, hronični bol, odvikavanje od droge ili alkohola, kofein, kao i problemi sa štitnom žlezdom.
Faktori rizika
Anksioznost i napadi panike imaju slične faktore rizika. Oni uključuju doživljaj traume ili prisustvo traumatskim događajima. Bilo kao dete ili kao odrasla osoba, stresan životni događaj, kao što je smrt voljene osobe ili razvod, stalni stres i brige, kao što su obaveze na poslu, sukobi u porodici ili finansijski problemi, sve može dovesti do anksizoznosti ili napada panik.
Postavljanje dijagnoze
Lekari na osnovu anamneze koju će uzeti mogu da dijagnostikuju anksiozni poremećaj, napad panike, kao i panični poremećaj.
Vaš lekar će vas pitati o vašim simptomima i uraditi testove kako bi isključio druga zdravstvena stanja sa sličnim simptomima, kao što su bolesti srca ili problemi sa štitnom žlezdom.
Savetovanje i psihoterapija
Terapije za anksioznost i panične poremećaje mogu uključivati razgovore sa stručnim licem često u kombinaciji sa određenim medikamentima.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) može vam pomoći da vidite stvari koje vas brinu na novi način. Psihoterapeut može da vam da smernice za upravljanje okidačima kada se pojave.
Kognitivna terapija može vam pomoći da precizno odredite, preoblikujete i neutrališete beskorisne misli koje često leže u osnovi anksioznog poremećaja.
Terapija izloženosti uključuje kontrolisano izlaganje situacijama koje izazivaju strah i anksioznost, što vam može pomoći da naučite da se suočite sa tim strahovima na novi način.
Tehnike opuštanja uključuju vežbe disanja od pouzdanog izvora, vođene slike, progresivno opuštanje i autogeni trening.
Lekar može predložiti prisustvo pojedinačnim ili grupnim terapijama ili kombinaciji ova dva.
Psihijatar može da propiše određene lekove kao što su antidepresivi – selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina norepinefrina (SNRI) ili beta-blokatore, koji mogu pomoći u upravljanju nekim fizičkim simptomima, kao što je ubrzan rad srca.
Psihoterapeut ili psihijatar često će u terapiji preporučiti kombinaciju razgovora i medikamenata. On će takođe može da promeni vaš plan lečenja tokom vremena.
Šta je potrebno da uradite ako osetite da dolazi anksioznost ili napad panike
Polako duboko udahnite. Kada osetite da vam se dah ubrzava, usmerite pažnju na svaki udah i izdah. Osetite kako vam se stomak puni vazduhom dok udišete. Brojite do četiri dok izdišete. Ponavljajte ovo dok vam se disanje ne uspori.
Prepoznajte i prihvatite ono što doživljavate. Ako ste već doživeli anksioznost ili napad panike, znate da to može biti neverovatno izazovno. Podsetite se da će simptomi proći i bićete dobro.
Vežbajte pažnju. Intervencije zasnovane na svesnosti se sve više koriste za lečenje anksioznih i paničnih poremećaja. Svesnost je tehnika koja vam može pomoći da svoje misli utemeljite u sadašnjosti. Možete praktikovati svesnost aktivnim posmatranjem misli i senzacija bez reagovanja na njih.
Koristite tehnike opuštanja. Tehnike opuštanja uključuju aromaterapiju i opuštanje mišića. Ako osećate simptome anksioznosti ili napada panike, pokušajte da radite stvari koje smatrate opuštajućim. Zatvorite oči, okupajte se ili koristite lavandu koja ima opuštajuće dejstvo.
Promene životnog stila
Promene načina života mogu vam pomoći da sprečite anksioznost i napade panike, kao i da smanjite ozbiljnost simptoma kada dođe do napada. Lekari savetuju da upravljajte izvorima stresa u svom životu.
Naučite kako da identifikujete i zaustavite negativne misli. Redovno budite umereno fizički aktivni. Uravnoteženo se hranite. Pridružite se grupi za podršku osobama sa anksioznošću ili napadima panike. Ograničite konzumaciju alkohola i kofeina, kao i upotrebu droga.
Zar sve psiholozi moraju lečiti antidepresivima,zar nemaju nijedan drugi način i put izlečenja pacijenata? Antidepresivi ne pomažu,samo ,,umrtvljuju“ osobu i uvode u začaran vrtlog još gore panike i anksioznosti