Toksična muškost termin je koji se često koristi za opisivanje negativnih aspekata preuveličanih muških osobina. Termin je evoluirao tokom vremena i sada ima mesto u akademskim krugovima i svakodnevnom govoru. Česta upotreba fraze može dovesti do pogrešnog tumačenja toksične muškosti i daljih nesporazuma.
Šta je toksična muškost?
Pojam toksične muškosti polazi od ideje da se muškarci opažaju kroz prizmu agresivnosti i društva koje posmatra muški pol kao ljude spremne na bezobzirno takmičenje i one koji misle da imaju neka „urođena prava“. Studija objavljena u Journal of School of Psichology određuje toksičnu muškost kao skup društveno regresivnih, muških osobina, koje se koriste za podsticanje dominacije, unižavanje žena, homofobiji i bezobzirnom nasilju.
U savremenom društvu, izraz toksična muškost koristi se da opiše veličanje nekih osobina kao isključivo muških, u nekim delovima sveta.
Ovaj štetni koncept muškosti pridaje značajnu važnost „muškosti“ zasnovanoj na snazi, nedostatku emocija, samodovoljnosti, dominaciji, seksualnoj potentnosti.
Štetna neravnoteža
Muškarac koji ne zastupa ili se ne ponaša na osnovu ovog koncepta ne doživljava se kao „pravo muško“ . Prenaglašavanje ovih osobina može dovesti do štetne neravnoteže kada čovek na sve načine pokušava da ispuni ova očekivanja, pa se zato ponaša agresivno, seksualno dominantno, ne pokazuje ili potiskuje emocije.
Nastoji da se po svaku cenu takmiči, da dominira i kontroliše druge osobe. Zapaža se i tendencija da se glorifikuje nasilje. Primer ovoga jeste da osobi koja pokazuje emocije kažemo „budi muško“. Drugim rečima, da sakrije emociju koje se doživljavaju kao ranjive i nemuževne. Izrazi ovog tipa naglašavaju kako kulture i društva tradicionalno gledaju na muškarce.
Uspešni u lovu i borbi, uspešni u društvu
Muškost i rodne uloge koje ona stvara, autori posmatraju kao kombinaciju ponašanja koje oblikuje nekoliko faktora koji uključuju godine starosti, pripadnost određenoj socijalnoj klasi, kulturi, religiji. Kao takvo jedno društvo ili subkultura može odbaciti neke principe muškosti, koje neka druga grupa uvažava. Koreni onoga što mnogi ljudi vide kao muškost razvili su se pre nekoliko hiljada godina, kada je rani homo sapiens koristio snagu, kako bi pokazao dominaciju ili preuzeo kontrolu. Najuspešniji mužjaci homo sapiensa bili su oni koji su mogli da učestvuju u borbi i lovu.
U tim vremenima, najpoželjnije osobine verovatno bi bile agresivnost, nemilosrdnost i fizička snaga. Ovakav obrazac ponašanja bio je dominantan vekovima. Muškarci uspešni u borbi i lovu su dobijali moć osvajanjem drugih. Obrazac je ostao je nepromenjen do 1980-ih i 1990-ih kada su ove tradicionalne forme muškosti postale nekompatibilne sa pogledima savremenog društva. Stručnjaci navode da su neke osobine dobre ako su uravnotežene.
Opasnosti prenaglašene muškosti
Prenaglašena muškost može biti opasna, jer može ograničiti lični razvoj, izazvati konflikte sa samim sobom, ali i okruženjem. U takvim slučajevima moguće je da osoba završi i u zatvoru ili da je u stalnom sukobu sa zakonom, da je nasilna prema porodici, a u najgorem slučaju sve se može završiti i ozbiljnim psihološkim poremećajem ili samoubistvom.
Nova definicija o tome šta znači biti muškarac uključuje celokupna ljudska iskustva, kao što širok spektar emocija, međuzavisnost, ranjivost, saradnju, ljubaznost. Sve ovo ne mora da znači napuštanje nekih dobrih tradicionalnih osobina.
Nije problem toksicna muskost, to je izmisljeni Americki izraz i kategorizacija koja nema veze sa zivotom, problem je u preosetljivosti zena i feminizaciji muskaraca u danasnje vreme da bi im se lakse prodale kremice za lice.