Osobe koje su patološki lažovi nisu svesne svojih laži, egzistiraju u nekom svom izmišljenom svetu, i sami veruju da je ono što govore, odnosno lažu, istina
Patološki lažov je osoba čiji je svakodnevni obrazac života laganje, koja u svoje laži veruje, ne prihvata pomoć niti da ima problem Foto: Shutterstock
Patološki lažov je osoba koja ima neprekidnu i nekontrolisanu naviku da laže, vara i manipuliše. Sitne, „bele“ ali i ozbiljnije svakodnevne laži su, nažalost, opštom erozijom morala postale nešto uobičajeno, ali ima nešto što patološke lažove izdvaja. I kada nemaju nikakav određeni, specijalan razlog da slažu ili da lažu, oni to čine. Ovakvo ponašanje je jednostavno njihov način života.
Patološko laganje još uvek nije svrstano u mentalne bolesti i nema odgovarajuću šifru, ali se svakako radi o obrascu poremećenog ponašanja koji obično u pozadini ima neke druge poremećaje. Patološki lažovi, dakle, lažu bez nekog zdravog objašnjenja ili logike koji bi mogli njihovo takvo ponašanje da opravdaju. Potreba da nekoga prevarimo, sakrijemo istinu, izmislimo stvari bile one bez smisla ili sa njim, jeste, kako bismo to rekli, „obično“ laganje. Patološko laganje je potpuno drugačije, i ono se krajnjim ciljem ozbiljno udaljava od neke „bele laži“.
Psiholozi kažu da između kompulzivnog i patološkog laganja postoje brojne sličnosti, ali i razlike. Oni veruju da kompulzivni lažovi takođe lažu bez razloga – samo iz navike. Dodaju, međutim, da patološki lažovi ipak to ne čine isključivo iz navike, nego i zbog stvaranja pogodnog tla za manipulaciju.
Kompulzivni lažovi imaju potrebu da u svojim performansima laganja preteruju, skloni su ulapšavanju stvari i predstavljanju sebe u što boljem svetlu. Govore ono za šta znaju da ljudi žele da čuju, žele da im se dopadnu, i u tome i uspevaju. Međutim, oni su, za razliku od patoloških lažova, svesni svojih laži. Kada shvate da su im laži „provaljene“, oni prestaju to da rade.
Biti patološki lažov znači živeti tako, i neprekidno iznositi neistinite činjenice bez ikakve kontrole. Osnovno je, zapravo, usvajanje takvog obrasca ponašanja kao normalnog i svakodnevnog. Uz to, patološki lažovi poriču da imaju problem i ne žele da prihvate pomoć, a ako ih čak i ubedite da krenu na neki vid terapije, lažu i terapeuta.
Na prvi pogled može da vam se učini da je patološkog lažova lako prepoznati. Ali, šta ako to i uradite, ako „locirate“ da imate posla sa patološkim lažovom? Kako nastaviti živeti ili raditi sa nekim ko ne može da prestane da laže, a verovatno ima i neke neke druge skrivene namere?
Evo najčešćih stvari i situacija koje patološki lažovi svakodnevno priređuju svom okruženju:
Ukoliko primetite da neko iz vašeg okruženja ima sklonosti ka neprekidnom laganju koje bi moglo da bude patološko, moguće je da ima i još neku bolest zavisnosti (problemi sa alkoholom, kockanjem ili drogom). To, naravno, ne znači da su osobe koje pate od neke bolesti zavisnosti obavezno i patološki lažovi, ali, lako upadnu u matricu neprekidne potrebe da lažu. Lažu porodicu, svoje poslovno okruženje, sebe, kriju da imaju problem.
Neosetno, to im postaje životna rutina, što je jedna od odlika patološkog laganja. Kada se pređu granice, ovakve osobe mogu da upadnu i u kriminogeni milje, iz koga se takođe „brane“ lažima. Sa druge strane, patološki lažovi mogu svakodnevno lagati „na sitno“ i pritom ostvarivati ili minimalnu, ili nikakvu korist.
Istraživanja kažu da su muškarci češće patološki lažovi, mada to mogu da budu i žene. Pokazalo se takođe da patološko laganje može da bude i simptom nekih drugih poremećaja mentalnog zdravlja kakvi su:
Osnovni problem osoba koje su patološki lažovi je to što oni nisu svesni ni svojih laži ni problema koji imaju, pa odbijaju pomoć. Gube prijatelje, bliske osobe, partnere, raspadaju im se porodice. Da li ste nekada pokušali da se raspravljate sa patološkim lažovom? Ako i pokušate, sigurno je da nećete dobiti bilo kakvo priznanje da ste vi u pravu i da to što govori ne odgovara istini. Ovakve osobe često upadaju u nevolje koje rezultiraju otkazima na poslu, razvodom, bankrotom, pa i zatvorom.
Konkretne psihološke metode za lečenje patološkog laganja ne postoje, i uglavnom se leče drugi poremećaji. Ako su dijagnostikovani, njihovo primarno lečenje može da bude od pomoći kroz psihoterapiju ili neki drugi vid stručnog savetovanja, da se osvetli i ovaj segment problematičnog ponašanja.