Termanova studija nadarenosti obuhvatila je 1.528 dece koja su praćena kroz život decenijama Foto: Pixabay
Jedno od najstarijih, najdužih i najpoznatijih istraživanja u istoriji psihologije jeste Termanova studija nadarenosti. Profesor sa Univerziteta Stenford, Luis Terman, 1921. godine selektovao je 1.528-oro kalifornijske dece, u proseku uzrasta od jedanaest godina, sa IQ-om preko 130 – dakle jedan odsto najboljih u populaciji – i učinio ih doživotnim članovima eksperimentalne grupe, piše portal psihobrlog.com.
Opsežno istraživanje trajalo decenijama
Na svakih pet ili 10 godina, grupa je testirana i intervjuisana u odnosu na sve aspekte njihovog života – od obrazovanja i profesionalnog dostignuća do fizičkog zdravlja i bračnog statusa. Plan je bio da studija traje sve do smrti ili povlačenja poslednjeg člana. O uspešnosti ove zamisli govori podatak da je 2003. godine ostalo oko 200 ispitanika. Silne godine i podaci rezultirali su važnim uvidima u to kakvi su dugoročni efekti inteligencije na svakodnevni život.
Brižljivo i temeljno sakupljane informacije, naučnici su koristili za različita psihološka istraživanja nezavisno od prvobitnog cilja. Prošle godine, podatke je iskoristila Mirijam Gensovski, profesorka ekonomije sa Univerziteta Kopenhagen, i to kako bi procenila uticaj crta ličnosti na finansijsku dobit tokom života.
Foto: Pixabay
Veza između savesnosti i ekstraverzije i para
Po mnogo čemu specifična, Termanova studija je jedina koja sadrži podatke o zaradama hiljada ljudi tokom čitavog života, uz sve ostale bitne parametre. Genskovska je odlučila da se fokusira na period od 18 do 75 godina života ispitanika, i pre svega na muškarce imajući u vidu ograničene profesionalne prilike koje su žene imale u to doba. Statistički je poredila muškarce sa istim IQ-om, uslovima u detinjstvu uključujući zdravstveno stanje i karakteristike roditelja.
Za procenu crta ličnosti oslanjala se na petofaktorski model „Velikih pet“ koje čine: neuroticizam, saradljivost, ekstraverzija, otvorenost za iskustvo i savesnost. Pronašla je da crte savesnosti i ekstraverzije visoko koreliraju sa visinom zarade, dok saradljivost korelira, ali negativno. Drugim rečima, rezultati su pokazali da se oko tridesete godine javlja raskorak među Termitima, tako da manje saradljivi, a savesni i ekstravertni muškarci počinju da zarađuju više.
Ljudi koji su saradljivi često zapostave spostvene interese i ne umeju da se izbore za zasluženu zaradu Foto: Pixabay
Od saradljivosti para nema
Saradljivost je crta koja opisuje prijateljsku naklonost, nesebičnost i popustljivost nasuprot antagonizmu. Deluje kao veoma poželjna crta ličnosti na radnom mestu, i istraživanja zaista pokazuju da su saradljivi ljudi odlični članovi tima kao i da uvek rade u najboljem interesu poslodavca. Otkud onda negativna korelacija? Izgleda da su takođe skloni da zanemare sopstvene interese i neretko im nedostaje agresivnosti da se izbore za zaradu koju zaslužuju.
Savesnost svoje efekte ostvaruje kroz obrazovanje, dok su nalazi vezani za ekstraverziju očekivani jer društveni i komunikativni ljudi postižu bolje rezultate u menadžmentu i liderskim pozicijama, što sa sobom nosi i više novca.
Posmatrajući podatke o ispitanicima u mladosti, zaključila je da u tom periodu crte ličnosti ne igraju nikakvu ulogu u odnosu na primanja. Vrhunac uticaja dostižu između četrdesete i šezdesete godine, a zatim uticaj ponovo opada. Takođe je pronašla da visokoobrazovani imaju mnogo više koristi od određenih crta ličnosti nego niže obrazovani. To može da znači i da savesni i ekstraverni imaju više koristi od visokog obrazovanja nego lenji i povučeni.
Ograničenja ove analize su ipak brojna, i sama Gensovska ih priznaje. Problem je reprezentativnost uzorka, jer ovde jedino možemo da zaključimo kako crte ličnosti utiču na zaradu u najbistrijem delu populacije. Da li se uopšte karijere danas razvijaju kao pre sto godina? Ostaje pitanje koliko ovi nalazi oslikavaju moderno doba.
Foto: Pixabay
Ekstroverti bolje zarađuju
Većina današnjih studija jednoznačno pokazuje da društvenost, samopouzdanje, komunikativnost, energičnost i optimističnost dovode do većeg priliva novca na bankovni račun. Analiza rađena u periodu od 1990. do 2008. godine na preko 4,000 blizanaca, uz kontrolisanje genetskih i sredinskih faktora, pokazala je da je ekstraverzija povezana sa višim stalnim prihodima, a neuroticizam, tj. emocionalna nestabilnost sa nižim. Ekstraverti generalno bolje prolaze u radnom okruženju, češće napreduju i češće se nalaze na menadžerskim pozicijama.
Ipak, određene karakteristike ekstraverzije mogu da promene pravac uticaja. Tako društvenost dovodi do kontraproduktivnog ponašanja kao što je gubljenje vremena na priču i socijalizaciju, što može da se odrazi na smanjenje produktivnosti ali i zarade.
Longitudinalne analize delimično potvrđuju zaključke Gensovske, tačnije pokazuju da se savesnost nagrađuje isključivo na početku karijere, a kako karijera odmiče, društvenost preuzima primat i predviđa povećanje zarade tokom deset godina. Saradljivost i ovde smanjuje zaradu, dok se niska saradljivost nagrađuje.
Međutim, iako postoji povezanost zarade i crta ličnosti, te korelacije su prilično male. Njihovu povezanost može da objasni i nivo obrazovanja i izbor profesije. Primera radi, ekstraverti biraju posao koji uključuje više socijalne interakcije kao što je prodaja ili menadžment, što su ujedno i bolje plaćeni poslovi. Brižni i saradljivi biraju prilično bedno plaćene poslove poput učitelja ili medicinske sestre dok su s druge strane nisko saradljivi skloni makijavelističkim manipulacijama koje kapitalizam danas s radošću dočekuje i uzdiže.
Najbolje je kada posao koji radimo odgovara našoj ličnosti Foto: Pixabay
Crte ličnosti su stabilne i relativno trajne, pa deluje da su na gubitku oni čiji sklop ne odgovara „poželjnim“ karakteristikama. Ali nije stvar u tome da li posedujemo određene crte i u kojoj meri, već da li posao koji radimo odgovara našoj ličnosti. Najveće prihode imaju upravo ljudi kod kojih se ove dve stvari podudaraju. A šta bi istraživanja pokazala kod nas? Naravno, uz kontrolisanje faktora nepotizma i stranačke pripadnosti.
