Strah od bola nije nešto što je netipično za bilo kog čoveka: retko ko voli da bude izložen ovoj senzaciji, iako su „pragovi“ trpljenja različiti od osobe do osobe. Kod nekih, međutim, strah od bilo kog bola može biti prekomeran i toliko uznemirujući da remeti svakodnevni život.
Zašto je važno prepoznati da kod nekoga postoji prekomerni strah od bola
Algofobija je preterani i iracionalan strah od bilo koje vrste iskustva povezanog s bolom. Ljudi s ovim poremećajem opsednuti su bilo kojom situacijom, okolnošću, elementom ili osobom koja na njih mogu da utiču tako da ih asociraju na senzaciju bola i preživljavanje iste.
Strah od bola ili algofobija može značajno da utiče na kvalitet života ljudi i da izmeni njihovo uobičajeno funkcionisanje, ponašanje i osećanja. Prepoznavanje ove vrste patologije veoma je značajno i potrebno je reagovati, jer bilo koja fobija može ozbiljno da promeni život, ugrozi i njegov kvalitet i ono što osoba u normalnim okolnostima predstavlja.
Kako odrediti prag trpljenja i proceniti da li je strah od bola postao fobija
Algofobija je anksiozni poremećaj, koji spada u specifične fobije. Za ovaj poremećaj kao fobični element vezuje se bol, svako iskustvo, misao o njemu i/ili senzacija. Ono čega se osoba s algofobijom boji jeste zapravo subjektivna percepcija bola.
Međutim, kako je i prag bola subjektivna kategorija, nema mehanizama za otkrivanje konkretnih nivoa koji za neku osobu mogu da postanu fobični. Tačnije, nije moguče utvrditi koja vrsta bola ili intenziteta osećaja će biti dovoljno visoka da bi se kod nekoga razvio strah koji ima elemente fobije. Uopšteno govoreći, ljudi koji pate od algofobije plaše se bilo koje vrste i jačine bola koji bi mogao da im se desi.
Kod mnogih nije ni potrebno intenzivno iskustvo bola da bi razvio fobični odgovor. Takođe, nije neophodno ni da neko bude izložen zdravstvenim komplikacijama tipičnim za jake bolove. I sama pomisao ili iščekivanje da bi moglo da se desi da se pretrpi neki bol često odvede do opsesije ili fobije.
Kako razlikovati obični strah od bola i algofobiju
Kao i u slučaju svih drugih fobija, u slučaju algofobije osnovno je napraviti razliku u odnosu na uobičajeni, normalni straha od bola. Kako je svaka osoba svet za sebe, tako je i predispozicija za trpljenje bola individualna. Neki ljudi jednostavno i najmanji bol doživljavaju tragično i traumatično, a neki su izuzetno tolerantni.
Takođe, postoje osobe čiji mentalni sklop je takav da su jednostavno više imuni na senzacije bola, dok je kod nekih potpuno suprotna situacija. Na primer, istraživanja kažu da crvenokose osobe imaju viši prag bola u odnosu na druge ljude.
Suština je sagledati svaki strah koji menja svakodnevno funkcionisanje, bez obzira na to može li se bol objektivno „izmeriti“.
Kako prepoznati algofobiju kod nekoga – kako izgledaju simptomi
Da bi strah od bola bio kvalifikovan kao fobija, potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:
- mora da bude nesrazmeran situaciji
- mora da bude iracionalan
- mora da bude nekontrolisan
- ne prolazi sa vremenom, može i da se intenzivira
- menja svakodnevni život osobe koja se usmerava prema izbegavanju bilo kod osećaja vezanog za strah od bola
- izaziva negativne posledice po osobu koja pati od algofobije.
Simptomi algofobije
Budući da algofobija spada u anksiozne poremećaje, simptomi kojima raguje kreću se u opsegu karakterističnih za njih, pa ih opisuju:
- fizički simptomi (ubrzani puls, raširene zenice, prekomerno znojenje, napetost mišića, glavobolja, bol u stomaku, osećaj vrtoglavice ili nesvestice)
- kognitivni simptomi (nekontrolisane misli, paranoidne ideje, negativne i ugrožavajuće misli o doživljavanju bola, strah od smrti)
Algofobija može da bude progresivni poremećaj, pri kome se strah postepeno pojačava dok ne postane fobičan. U početku, osoba može da ima strah od bolesti i bola i zabrinutost zbog mogućnosti da doživi bilo kakav bol.
Lečenje algofobije
Najvažnije je da postoje efikasni tretmani koji u većini slučajeva omogućavaju savladavanje poremećaja i uklanjanje fobičnih komponenti iz funkcionisanja pogođene osobe.
Terapijska opcija sa visokom stopom efikasnosti je psihoterapija, posebno kognitivno bihejvioralna.Od izuzetnog značaja je prepoznati poremećaj i potražiti stručnu pomoć, ili sugerisati osobi kod koje ste primetili takvo ponašanje da je reč o fobiji koja se uspešno tretira i koja je izlečiva.
