Stručnjaci apeluju da se defibrilatori postave u svaki komercijalni avion kako bi se preživeo srčani zastoj

Stručnjaci pozivaju nadležne da se u svaki komercijalni avion postavi AED uređaj - automatizovani eksterni defibrilator kako bi se povećala stopa preživljavanja srčanog zastoja tokom leta. Srčani zastoj tokom leta je izuzetno redak, ali katastrofalan i odgovoran je za čak 86 odsto svih smrtnih slučajeva u vazduhu. Novi sveobuhvatni pregled literature ističe sistemske i političke nedostatke trenutnih standarda bezbednosti u vazduhoplovstvu, pozivajući na globalno usklađivanje.

U vazdušnom saobraćaju je skoro četiri milijarde putnika godišnje

Preporuke uključuju regulisane i obavezne automatske eksterne defibrilatore (AED) u avionu, obuku za standardizovane protokole kardiopulmonalne reanimacije (KPR) i integraciju telemedicine. Članak u Canadian Journal of Cardiology ima za cilj da informiše regulatore politike, avio-kompanije i međunarodna tela za vazduhoplovstvo kako bi poboljšali protokole pripremljenosti i reagovanja za medicinske hitne slučajeve tokom leta.

Preporučujemo

Medicinski hitni slučajevi tokom leta predstavljaju očekivani izazov, s obzirom na globalni broj putnika u vazdušnom saobraćaju - skoro četiri milijarde putnika godišnje. Stručnjaci navode da su muški pol, starost, postojeće srčane bolesti i trajanje leta najčešći faktori rizika za srčani zastoj tokom leta. Sa starenjem globalne populacije putnika i povećanjem trajanja letova zbog napretka tehnologije aviona, očekuje se da će rizik i učestalost srčanog zastoja tokom leta porasti.

Ključno je da se defibrilatori brzo upotrebe, mogli bi da spasu 35 do 93 života godišnje  

- Poboljšanje stope preživljavanja nakon srčanog zastoja putnika u avionu zavisi od nekoliko kritičnih razmatranja. Okruženje u kabini predstavlja jedinstven izazov, uključujući ograničeni prostor trupa, ograničenja u pristupačnosti opreme i nedoslednu obuku posade za KPR i AED - navodi glavni autor istraživanja dr Adrian Baranchuk sa  Queens University u Kanadi, podsećajući da trenutno samo SAD zakonski nalažu upotrebu defibrilatora na komercijalnim letovima.

Stručnjaci ističu da korišćenje AED uređaja ima značajan uticaj na ishode preživljavanja u višestrukim okruženjima. Verovatnoća preživljavanja kod iznenadnog srčanog zastoja, koji zahteva šok, smanjuje se za 7 do 10 odsto po minutu bez defibrilacije. Zbog uskog prozora intervencije, preusmeravanje aviona na hitno sletanje je često nedostižno, jer je često potrebno više od 20 minuta od visine krstarenja do bezbednog sletanja.

Razlike u primeni automatizovanih eksternih defibrilatora mogu da ometaju brze hitne intervencije. Bez AED u avionu, samo približno 6 procenata pacijenata sa srčanim zastojem u letu preživi do bolnice. Dalje projekcije ukazuju na to da bi opremanje svih komercijalnih aviona AED uređajima moglo da spase 35 do 93 života godišnje širom sveta.

Prepoznavanje srčanog zastoja i započinjanje kardiopulmonalne reanimacije od vitalnog značaja, šanse za preživljavanje skaču sa 6 na čak 70 odsto

Prvi autor studije, dr Mario D. Bassi sa University of Ottawa ističe da trenutno podaci pokazuju da su AED uređaji konstantno pouzdani, osetljivi na otkrivanje i lečenje srčanog zastoja tokom leta i isplativi za avio-kompanije. Dokazano je da su AED uređaji bezbedni, bez dokaza o štetnosti ili smanjenoj funkcionalnosti koja se javlja u ugroženom okruženju kabine aviona, kao što je turbulencija.

- Iako su brzo prepoznavanje srčanog zastoja i započinjanje kardiopulmonalne reanimacije  od vitalnog značaja, šanse za preživljavanje skaču sa 6 na čak 70 odsto kada se koristi AED. Međutim, utvrđeno je da čak jedna trećina aviona u EU nema dostupan AED uređaj tokom leta - naglašava dr Bassi, a na osnovu sveobuhvatnog pregleda postojeće literature, dr Bassi i kolege preporučuju:

- Univerzalnu implementaciju lako dostupnih AED uređaja u avionu radi smanjenja vremena do defibrilacije

- Standardizovanu obuku posade za kardiopulmonalnu reanimaciju specifičnu za avio-kompanije

- Integraciju telemedicine za vođenje i trijažu u realnom vremenu (npr. trening za kardiopulmonalnu reanimaciju).

- Primarni faktor koji utiče na preživljavanje iznenadnog srčanog zastoja je vreme do defibrilacije. Verujemo da naše preporuke i odgovarajuće mere moraju da ozbiljno da  razmotre kreatori politike i avio-kompanija kako bi se poboljšala bezbednost putnika i stopa preživljavanja - smatra dr dr Adrian Baranchuk.

(eKlinika.rs)