Znak Parkinsonove bolesti možda se krije u našoj kosi: Istraživači u Kini pronašli potencijalni biomarker

Studija istraživača iz Kine otkriva da se signal Parkinsonove bolesti možda krije u našoj kosi što se tumači kao da su pronašli potencijalni novi biomarker ove bolesti. Kada je tim analizirao kosu 60 pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i uporedio rezultate sa rezultatima zdravih, kontrolnih ispitanika odgovarajućeg uzrasta, pronašli su značajnu razliku. Studija je objavljena u časopisu iScience.

Kosa može da zabeleži duži istorijski zapis o zdravlju

Prema radu u prethodnom testu, uzorci kose pacijenata sa Parkinsonovom bolešću pokazali su značajno niže nivoe gvožđa i bakra, zajedno sa višim nivoima mangana i arsena. Autori studije, predvođeni biologom Ming Lijem sa Hebei University, smatraju da njihovo otkriće ima „visok dijagnostički potencijal za Parkinsonovu bolest“.

Preporučujemo

Neinvazivni, ali pouzdan način dijagnostikovanja Parkinsonove bolesti do sada se pokazao kao izazov. Neki nedavno objavljeni biomarkeri na bazi krvi izgledaju obećavajuće, ali ljudska kosa je jedinstvena nova meta sa karakteristikama koje krv nema. Poznato je da kosa akumulira teške metale iz ishrane ili okoline, i za razliku od pljuvačke, znoja, krvi, urina ili fecesa, može da zabeleži duži istorijski zapis o zdravlju.

Parkinsonova bolest je u uskoj vezi sa zagađivačima životne sredine, poput pesticida

Pravi uzrok Parkinsonove bolesti je misterija, ali prethodne studije dovele suu vezu bolest sa poremećenim crevnim bakterijama i nezdravom ishranom, poput one bogate ultraprerađenom hranom. Dokazi takođe ukazuju na to da je ova neurodegenerativna bolest u uskoj vezi sa zagađivačima životne sredine, poput pesticida. U daljim eksperimentima koji su uključivali laboratorijske miševe, Li i kolege su takođe pronašli niže nivoe gvožđa u kosi, a ova promena je bila u uskoj vezi sa disfunkcijom u crevima -  crevna barijera kod miševa sa Parkinsonovom bolešću izgledala je oštećena. Njihovi geni uključeni u apsorpciju gvožđa bili su smanjeni, a pokazali su povećanu aktivnost u genima uključenim u mikrobno sticanje gvožđa, što je moguće dovelo do širokog nedostatka gvožđa u celom telu.

Kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću, promene u crevnim bakterijama se javljaju godinama pre dijagnoze. Kao i druge neurološke bolesti, izgleda da se Parkinsonova bolest zasniva na bliskoj komunikaciji između creva i mozga. Nedostatak gvožđa u kosi pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i modela miševa bio je najdoslednija i najprimetnija promena.

Da li nivo gvožđa može da bude znak Parkinsonove bolesti?

Istraživački tim smatra da je veza između crevnog mikrobioma i gena metabolizma gvožđa „temeljni dokaz da su ovi sistemi u vezi u kontekstu patologije slične Parkinsonovoj bolesti“. Povišen arsen u kosi takođe vredi dalje istražiti, jer bi to moglo da bude uzrokovano izlaganjem faktorima životne sredine. Studija je mala, ali osobe sa Parkinsonovom bolešću su prijavile da jedu više životinjskih iznutrica i školjki, koje imaju veću verovatnoću da sadrže arsen.

- Uzimajući sve ove rezultate zajedno, ukazujemo da bi pad nivoa gvožđa u kosi mogao da bude u vezi sa gastrointestinalnom disfunkcijom kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, kao što je pokazano u mnogim drugim studijama, a takođe i sa neravnotežom crevne mikrobiote, koja je pokazala povećan kapacitet apsorpcije gvožđa - zaključuju istraživači.

Sada su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdilo ovaj obrazac među većim grupama ispitanika i da se testiraju mehanizmi koji dovode u vezu nedostatak gvožđa i Parkinsonovu bolest.

(eKlinika.rs)