Dve eksperimentalne vakcine pokazale su dobre rezultate u zaštiti od infekcije izazvane "mono" virusom Foto: Shutterstock
Dve eksperimentalne vakcine pokazale su dobre rezultate u zaštiti od infekcije izazvane „mono“ virusom (mononukleoza), koji je takođe i uzrok karcinoma, ali i potencijalni pokretač multiple skleroze, piše Science Translational Medicine. Do sada testirane samo na životinjama, vakcine blokiraju dva puta kojima se Epstein-Barr virus (EBV) nastanjuje u telu. Kao što je poznato, od ovog virusa se teško možemo zaštiti jer se nalazi u dve vrste ćelija – B imunim ćelijama koje proizvode antitela, i epitelnim ćelijama, koje oblažu unutrašnje i spoljašnje površine tela.
Nove vakcine su genetski konstruisane da izazovu imuni odgovor koji bi blokirao infekciju oba tipa ćelija.
– To nam daje priliku da zaista prigušimo bilo koje uporište, koje bi virus mogao da zauzme, kako bi se nastanio u telu. Zato mislimo da je ovo važan pristup, jer smo u suštini izolovali dva kritična ulazna proteina za virus i možemo da blokiramo njegovu sposobnost da uđe u ćelije i izazove infekciju – objasnio je dr Gary Nabel, predsenik ModeX Therapeutics, kompanije koja se bavi ovim istraživanjem.
Trenutno ne postoji odobrena vakcina koja štiti od Epstein-Barr virusa, koji je zarazio više od 95 odsto odraslih širom sveta, naveli su istraživači u svom radu. Ovaj virus je, kako su podsetili, prvenstveno poznat kao uzročnik mononukleoze.
– Inficira B ćelije u telu, naše ćelije koje proizvode antitela, i uzrokuje nenormalnu proliferaciju tih ćelija. Tada se javlja mnogo zapaljenja i mnogo imunoloških poremećaja. I zato se ljudi osećaju loše. Potrebno im je nekoliko meseci da prebole. Zato lako dobiju razne infekcije, pre svega infekciju i upalu grla i sve ostale simptome gornjih disajnih puteva, koji dovode do infektivne mononukleoze – istakao je dr Nabel.
Ali, Epstein-Barr virus je takođe bio prvi ljudski virus koji je povezan sa karcinomom, prvenstveno limfomima i rakom želuca, i uzročnik je više od 200.000 slučajeva raka svake godine. Nedavno su istraživači saznali da je rizik od razvoja multiple skleroze (MS) kod ljudi uvećan 32 puta, ako je osoba zaražena Epstein-Barr virusom. Veruje se da EBV izaziva multiple sklerozu kod nekih ljudi tako što „prevari“ imuni sistem da napadne sopstvene nervne ćelije u telu, kako se navodi u studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Eksperimentalne vakcine funkcionišu tako što genetski spajaju dva različita proteina vezivanja – takozvane „ključeve“ koji omogućavaju Epstein-Barr virusu da uđe i u B ćelije i u epitelne ćelije na zajedničku česticu, zvanu feritin.
– Feritin ima svoj redovni posao, a to je da prenosi gvožđe u krvotok, ali, genetski inženjering mu daje dodatnu svrhu. Imuni sistem vidi proteine virusne infekcije i pokreće odgovor koji bi teoretski zaštitio od buduće infekcije pravim virusom – kaže dr Nabel i navodi da su nove vakcine izazvale snažne reakcije antitela kod miševa, tvorova i majmuna. Takođe se pokazalo da vakcine blokiraju razvoj limfoma kod „humanizovanih“ miševa – glodara sa ljudskim matičnim ćelijama.
Istraživači se nadaju da će započeti klinička ispitivanja vakcina na ljudima u roku od godinu dana, Međutim, važno je napomenuti da rezultati dobijeni studijama na životinjama nisu uvek identični i na ljudima. Svakako da će efikasne EBV vakcine biti ključ za konačno dokazivanje veze između virusa i mutipla skleroze.
– Da bi se dokazala uzročnost, preostaje još jedan eksperiment. Taj eksperiment je postojanje i mogućnost primene vakcine. Zatim treba posmatrati tokom određenog vremenskog perioda da li ta vakcina može da spreči mutipla sklerozu. Sada imamo sve što treba da znamo da opravdamo ulaganje u tu vrstu eksperimenta, kada budemo imali bezbednu i efikasnu vakcinu – istakao je Bruce Bebo, iz National MS Society.