Hrom je važan mineral sa značajnom ulogom u regulaciji funkcionisanja insulina i nivoa glukoze u krvi. Takođe, od krucijalnog značaja je za razlaganje proteina, ugljenih hidrata i masti. Istraživanja kažu da ima potencijale da umanji ukupnu količinu holesterola u krvi, kao i LDL (lošeg) holesterola i triglicerida.
Koje probleme može da izazove nedostatak hroma, a za koja stanja je koristan
Nizak nivo hroma može povećati šećer u krvi, trigliceride i nivo holesterola, kao i povećati rizik za brojna stanja, poput dijabetesa i srčanih bolesti.
Na primer, postoje dokazi koji ukazuju na to da suplementi hroma mogu osobama sa dijabetesom pomoći da smanje nivo šećera u krvi. Poznato je da je kod dijabetesa problem neadekvatan nivo insulina, zbog koga se glukoza ili šećer zadržava u krvotoku.
Međutim, to nisu i jedina potencijalna korisna dejstva hroma.
Kojim osobama može faliti hrom u telu
Iako je nedostatak hroma redak, postoje neke kategorije osoba koje su predisponirane za njegov nedostatak, odnosno niži nivo. To su:
- stariji ljudi
- aktivni ili rekreativni sportisti koji imaju visok nivo napora
- trudnice
- osobe koje unose veliku količinu šećera.
Kako u telo uneti dovoljnu količinu ovog minerala: U kojim namirnicama se nalazi hrom
Najbolji prirodni rezervoari hroma su:
- pivski kvasac
- meso sa niskim sadržajem masti
- sir
- hleb od celog zrna i žitarica
- mekinje
- neki začini.
Takođe, hrom se nalazi i u:
- pečurkama
- suvim šljivama
- orasima
- šparglama
- ovsenoj kaši.
Kao suplement, hrom se može uneti u organizam obliku kapsula, tableta, ili kao deo kompleksa vitamina.
Osobe sa dijabetesom i nivo hroma: Šta kažu studije
Naučnici su proučavali efekte suplementacije hroma za osobe sa dijabetesom tip 2. Pojedine studije nisu pronašle značajne efekte, dok su neka istraživanja došla do dokaza da suplementi hroma mogu da doprinesu smanjenju nivoa šećera u krvi.
Na primer, u jednoj studiji, osobe sa dijabetesom tipa 2 koje su unosile hrom pikolinat imale su bolje vrednosti HbA1c – parametra dugoročne kontrole nivoa šećera u krvi u odnosu na kontrolnu grupu. Inspitanici koji su uzimali dodatne količine hroma imale su bolje nivoe glukoze u krvi i u kratkoročnim testovima. Drugo istraživanje bavilo se efektima kombinacije biotina i hroma, a oni koji su uzimali obe susptance u suplemenactiji imali su bolje nivoe glukoze na testu i HbA1c.
Izveštaji navode i rezultate jedne zanimljive studije u kojoj su ženske osobe sa dijabetesom stečenim u trudnoći imale bolju kontrolu šećera u krvi uz suplementaciju hroma.
Ostali korisni efekti hroma potvrđeni u studijama
Veći broj studija donosi zaključke da uzimanje suplemenata hroma ima određene koristi, ali da su balansirana ishrana i redovna umerena fizička aktivnost ipak bez premca u smislu obezbeđivanja svih potrebnih hranljivih materija. Ostali mogući korisni efekti su:
- bolje kardiovaskularno zdravlje
- sniženje ukupnog nivoa holesterola
- pomoć kod akni i drugih upalnih stanja kože
- glaukom i regulacija intraokularnog pritiska u oku
- smanjenje simptoma depresije (još uvek nedovoljno relevantnih studija).
Koliko hroma bi trebalo uneti dnevno
Odrasle osobe bi trebalo da unose od 20 do 30 mikrograma hroma dnevno uz hranu ili sa punom čašom vode. Ono što poboljšava apsorpciju hroma je vitamin C, a suplementi kalcijum-karbonata ili antacida mogu da utiču negativno na njegovu apsorpciju.
