„Koliko dugo određeni suplement treba ili sme da se uzima“ pitanje je koje muči mnoge korisnike, posebno kada na deklaraciji proizvođača taj podatak nije naveden. Stručnjaci navode da odgovor na ovo pitanje varira u zavisnosti od ciljeva, razloga zbog kojih se dodatak ishrani uzima. S tim u vezi izdvajaju se tri tri uobičajena vremenska okvira uzimanja suplemenata: kratkoročna suplementacija za privremeno ublažavanje simptoma, srednjoročna potporna suplementacija za optimizaciju određenog područja zdravlja i dugoročna nutritivna suplementacija za pokrivanje nedostataka u ishrani.
Nekoliko faktora utiče na to koliko dugo neki suplement treba da se uzima
– Na ovo pitanje nije jednostavno odgovoriti bez razmatranja nekoliko faktora. Na primer, o kom dijetetskom suplementu se tačno radi, koji je razlog primene i ko je potencijalni korisnik. Na primer, kod ljudi koji izbegavaju primenu određene hrane, ili im je ishrana bazirana isključivo na hrani biljnog porekla, neophodna je kontinuirana suplementacija vitaminom B 12 . Takođe, procesom starenja dolazi do fizioloških promena, koje utiču na smanjenje sposobnosti organizma da apsorbuje dovoljne količine nutrijenata, pre svega vitamina D, vitamina B 12 i kalcijuma, zbog čega je često potrebna kontinuirana suplementacija – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal vanredni profesor Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu dr Nikola Jojić.
Profesor ističe da ljudima sa hroničnim zdravstvenim stanjima takođe može da bude potrebna kontinuirana suplementacija sa određenim vitaminima i mineralima. Pacijenti koji koriste hroničnu kortikosteroidnu terapiju, na primer, često zahtevaju i hroničnu suplementaciju sa vitaminom D i kalcijumom. Sličan je primer i sa nekim antiepilepticima, koji ubrzavaju metabolizam određenih vitamina ili inhibitorima protonske pumpe čija dugotrajna primena se dovodi u vezu sa deficijencijom vitamina B 12.
Suplementi koji se primenjuju bez postojećeg nutritivnog deficita, ne samo da nisu efikasni, nego mogu da budu i štetni
– Sa druge strane ženama u reproduktivnom periodu, neposredno pre ili tokom trudnoće savetuje se primena folne kiseline, kako bi se smanjio rizik od defekata kičmenog stuba i kičmene moždine, što zapravo znači da je primena folne kiseline uglavnom vremenski ograničena. Po sličnom principu, kod osoba sa anemijom, usled nedostatka gvožđa suplementi gvožđa se obično primenjuju dok se nivoi gvožđa u organizmu ne normalizuju. Dakle, ne postoji jedan, uniformni odgovor na ovo pitanje, ali mislim da je važno istaći i nekritičku primenu suplemenata. Suplementi koji se primenjuju bez postojećeg nutritivnog deficita, ne samo da nisu efikasni nego mogu da budu i štetni. Ne postoje dokazi da primena multivitamina za „opšte blagostanje“ dovodi do produženja životnog veka, usporavanja kognitivnog deficita ili smanjenja šanse za dobijanje kancera, srčanih bolesti ili dijabetesa. Suštinski, da li vam je potreban suplement nije nešto o čemu treba nagađati. Koji suplementi, u kojoj dozi i koliko dugo treba da se uzima su stvari koje treba da razmotrite sa zdravstvenim profesionalcima, poput lekara ili farmaceuta, a analize krvi često mogu pomoći u utvrđivanju nutritivnog deficita – savetuje prof. dr Jojić.
Tokom leta svega 15 minuta jutarnjeg sunca dovoljno je da se sintetišu dnevne potrebe vitamina D
Profesora Jojića pitali smo i da li je važno tempirati doba godine, na primer, ako uzimamo vitamin D, da li je efektnije da ga uzimamo tokom hladnijeg doba godine, a pauzu pravimo tokom leta, kada nam sunce pomaže da skladištimo zalihe ovog vitamina.
– Da, ovo je strategija koja bi bila razumna. Ipak, dodao bih da moderno doba često podrazumeva sedentarni način života i ograničeno vreme koje provodimo napolju, zbog čega se ljudima sa rizikom od vitamin D deficijencije, koji ne provode dovoljno vremena izloženi suncu tokom proleća i jeseni, preporučuje suplementacija i tokom ovih tranzicionih perioda. Ne treba smetnuti sa uma da primena SPF preparata, garderoba kao i izbegavanje sunca tokom letnjih meseci takođe ograničava mogućnost adekvatne sinteze vitamina D. Na sreću, tokom letnjih meseci, kada je većina tela dostupna sunčevim zracima, svega 15 minuta jutarnjeg sunca je dovoljno da se sintetišu dnevne potrebe ovog vitamina, tako da često savetujem rano jutarnje izlaganje suncu, kratkotrajno, bez korišćenja SPF – poručuje naš sagovornik čitaocima eKlinika portala.
Olakšavajuća okolnost u celoj priči oko suplementacije vitaminom D, kakao podseća profesor Jojić, jeste mogućnost da se u biohemijskim laboratorijama utvrde nivoi ovog vitamina u krvi i tako olakša odluka o opravdanosti suplementacije.
– Sezonska primena elektrolitnih rastvora tokom leta, takođe bi bio primer takozvane sezonske suplementacije, gde nam je usled visokih spoljnih temperatura i znojenja često potrebna dodatna količina natrijuma, hlora, kalijuma ili magnezijuma. Sličan primer je i primena kvercetina ili vitamina C tokom sezone alergija, tipično tokom proleća naglašava prof. dr Nikola Jojić.
Koliko dugo sme da se uzima suplement glukozamina?
Primena glukozamina i dalje je predmet debate, pogotovo kada se uzme u obzira da Evropska i Američka društva za proučavanje artritisa imaju različite stavove, navodi profesor Jojić.
– Tako, Evropsko društvo za kliničke i ekonomske aspekte osteoporoze i osteoartritisa (ESCEO) preporučuje primenu glukozamin sulfata u terapiji osteoartritisa kolena, dok Američki koledž za reumatologiju (ACR) i Fondacija za artritis ne daju ovakvu preporuku, pre svega zbog nedostatka dokaza o efikasnosti, iako ostavljaju mogućnost da bi primena glukozamina mogla biti od koristi kod nekih bolesnika. Ipak, ono oko čega ne postoji razmimoilaženje jeste stav oko bezbednosti primene glukozamina. Obe struje navode da je primena glukozamina bezbedna, čak i kada je u pitanju dugotrajna primena, na primer, tokom 24 meseci – naglašava naš sagovornik.
Može li čovek da postane rezistentan na dejstvo suplemenata ako ih uzima duži vremenski period?
– Dobro pitanje. U teoriji je moguće da nakon dugotrajne primene nekog suplementa njegov efekat počinje da slabi, što bi se pre moglo svrstati pod kategoriju tolerancije. Tako, na primer, u teoriji, hronična primena melatonina može da dovede do nishodne regulacije, odnosno smanjenja broja receptora za melatonin, čime bi se efikasnost melatonina kao suplementa smanjila, iako u ovom trenutku ne postoje jasni dokazi koji bi išli u prilog ovoj tvrdnji. Ono što se u literaturi može pronaći jeste da prekomerna stimulacija receptora za melatonin može da rezultirati njihovom desentisizacijom, odnosno smanjenom osetljivošću, ali istraživanja na ovu temu tek treba da daju jasne odgovore. Tema rezistencije na suplemente je jedno, mahom neistraženo polje, tako da je nezahvalno govoriti o ovoj temi u odsustvu naučno potkrepljenih činjenica – poručuje za čitaoce eKlinika portala dr Nikola Jojić, vanredni profesor Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu.
