Mnogi misle da su izgoreli na suncu, a zapravo imaju alergiju na sunce: Evo ko je u najvećem riziku

Sunčani dani i visoke temperature mnogima znače više vremena na otvorenom, ali za osobe sa osetljivom kožom leto često donosi i neprijatne promene. Crvenilo, sitan osip, svrab i peckanje posle boravka na suncu mogu da budu prvi znaci alergije na sunce, odnosno fotodermatoze.

Zašto nastaje alergija na sunce?

Zbog sve intenzivnijeg UV zračenja i sve jačih toplotnih talasa, stručnjaci upozoravaju da zaštita kože ne podrazumeva samo kremu sa zaštitnim faktorom, već i odgovarajuću negu i ishranu bogatu vitaminima i antioksidansima.

Fotodermatoza je naziv za grupu reakcija koje nastaju kada koža preterano reaguje na ultraljubičasto zračenje. Iako sunčeva svetlost ima brojne koristi, među kojima je i podsticanje sinteze vitamina D, prekomerno izlaganje može da izazove neprijatne simptome kod osoba koje imaju povećanu osetljivost.

Procenjuje se da različiti oblici alergije na sunce pogađaju značajan deo populacije, a tegobe su najizraženije u kasno proleće i tokom leta, kada koža posle zimskog perioda nije naviknuta na intenzivne UV zrake.

Ko je u većem riziku?

Na razvoj alergije na sunce utiče više faktora. Kod nekih osoba presudnu ulogu ima nasledna sklonost, dok se kod drugih reakcija javlja zbog spoljašnjih uticaja.

Najčešći faktori rizika su:

• genetska predispozicija
• naglo i dugo izlaganje jakom suncu
• pojedini lekovi koji povećavaju osetljivost kože na UV zrake
• kozmetički preparati koji izazivaju fotosenzitivnost
• nedovoljan unos pojedinih vitamina i antioksidanasa.

U slučajevima kada su okidač lekovi ili kozmetika, simptomi se često povlače nakon prestanka njihove upotrebe ili zamene odgovarajućim preparatima, uz savet lekara.

Vitamini nisu zamena za zaštitni faktor, ali mogu da doprinesu zdravlju kože

Stručnjaci ističu da nijedan vitamin ne može da zameni kremu sa visokim zaštitnim faktorom, boravak u hladu ili zaštitnu garderobu. Ipak, uravnotežena ishrana bogata antioksidansima može da pomogne koži da se lakše izbori sa oksidativnim stresom izazvanim UV zračenjem.

Beta-karoten i vitamin A

Beta-karoten, poznat i kao provitamin A, jedan je od najpoznatijih nutrijenata koji se dovode u vezu sa zdravljem kože. U organizmu se pretvara u vitamin A, važan za obnovu ćelija i očuvanje integriteta kože.

Najviše ga ima u šargarepi, kajsijama, dinj, bundevi, paradajzu i lubenici.

Vitamini B kompleksa

Vitamini B grupe učestvuju u brojnim metaboličkim procesima koji su važni za regeneraciju kože i očuvanje njene zaštitne barijere. Redovan unos može da doprinese boljoj otpornosti kože na spoljašnje uticaje.

Dobri izvori vitamina B kompleksa su integralne žitaric, mahunarke, nemasno meso, jaja i kikiriki.

Vitamin C

Vitamin C poznat je kao snažan antioksidans koji učestvuje u stvaranju kolagena i pomaže koži da se lakše oporavi od oštećenja izazvanih UV zračenjem. Redovan unos kroz ishranu povezuje se sa boljim zdravljem kože i smanjenjem oksidativnog stresa.

Najviše ga ima u paprici, agrumima, kupusu, bobičastom voću, kiviju, breskvama, šljivamai zelenom čaju.

Važno je naglasiti da preparate sa visokim koncentracijama vitamina C ne treba nanositi neposredno pre intenzivnog izlaganja suncu ukoliko proizvođač ne navodi da su namenjeni dnevnoj upotrebi. Pojedine formulacije mogu da povećaju osetljivost kože ili da izazovu iritaciju kod osoba sa reaktivnom kožom.

Kako da smanjite rizik od alergije na sunce?

Osim pravilne ishrane, dermatolozi preporučuju nekoliko jednostavnih navika koje mogu značajno da umanje mogućnost razvoja fotodermatoze tokom leta:

• izlažite se suncu postepeno, naročito na početku sezone
• izbegavajte boravak na direktnom suncu između 10 i 16 časova
• nosite laganu odeću dugih rukava od prirodnih materijala, šešir sa širokim obodom i naočare sa UV zaštitom
• svakodnevno koristite kremu sa širokospektralnim SPF 30 ili 50 i obnavljajte zaštitu na svaka dva sata, kao i posle kupanja ili pojačanog znojenja
• pažljivo birajte kozmetiku ako imate osetljivu kožu ili ste ranije imali reakcije na sunce.

Kada je potrebno javiti se lekaru?

Ako se posle boravka na suncu jave izražen osip, jak svrab, plikovi, otok ili simptomi koji se ponavljaju svakog leta, neophodan je pregled dermatologa.

Pravovremena dijagnostika može da otkrije da li je reč o alergiji na sunce, fotosenzitivnoj reakciji izazvanoj lekovima ili nekom drugom oboljenju kože koje zahteva odgovarajuće lečenje.

(eKlinika.rs)