Ne postoji osoba koja nekada u životu nije osetila neku vrstu bola u grudima. Većina starijih pacijenata se s pravom uplaši misleći da je u pitanju srčani udar. Međutim, nije svaki bol u grudima izazvan problemima sa srcem, ali je svaki bol u grudima znak za odlazak lekaru.
Kada osetimo bol, neophodno je da postavimo sebi pitanja neophodna za inicijalnu diferencijalnu dijagnozu bola u grudima:
Pravilo je da se svaki naglo nastali bol u grudima smatra srčanim udarom dok se ne dokaže suprotno. I svakako se odmah treba javiti u dežurnu ustanovu, ali ne treba odmah paničiti.
Uzroka bola u grudima ima mnogo i možemo da ih podelimo u nekoliko kategorija:
Klasifikacija stabilne angine pektoris
| Klasa | Anamnestički podaci |
| I | Uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol (šetnja, penjanje uz stepenice) |
| II | Lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola (šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova) |
| III | Mala fizička aktivnost dovodi do bola (šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice) |
| IV | Nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola (bolovi mogu biti prisutni i u miru) |
Iako je za sva ova stanja i bolesti zajednički simptom bol u grudima, razlikuje ih tip, lokalizacija bola, kao i drugi udruženi simptomi.
Bol kod srčanog udara se uglavnom javlja naglo, izuzetno je jak i traje i po nekoliko sati u kontinuitetu. Lokalizovan je iza grudne kosti, a kod jedne trećine bolesnika se širi prema ramenima, u ruke, ređe prema stomaku, leđima, vratu i vilici. Pacijenti bol najčešće opisuju kao stezanje i pritisak u grudima. Često su udruženi simptomi znojenja, malaksalosti, vrtoglavice i omaglice, mučnine, povraćanja ili gušenja. Generalno bol je sličan onom kod angine pektoris, ali je mnogo jači i duže traje. Atipičan bol kod srčanog udara se retko javlja, najčešće kod dijabetičara i starijih bolesnika, u vidu blagog bola, ili čak bol potpuno izostaje. Poznato je da se srčani udar češće javlja u jutarnjim časovima, mada naravno može da nastupi u bilo koje doba dana i noći, a često započinje tokom fizičke aktivnosti ili u stresu.
Ključni dijagnostički postupak koji će lekar uraditi u diferencijalnoj dijagnostici bola u grudima srčanog i nesrčanog porekla je EKG i srčani enzimi iz krvi (CK, CK-MB, troponin).
Klasična slika akutnog infarkta miokarda na EKG-u
Kada nastane disekcija (cepanje) grudne aorte, bol nastaje iznenada, naglo i veoma je jak. Opisuje se kao cepajuć, razdiruć, i lokalizovan je najčešće u gornjoj polovini prednje strane grudnog koša.
Jačina bola, kao i cela klinička slika, kod plućne embolije zavisi od stepena zapušenja plućnih krvih sudova. Kod manjeg infarkta pluća, bol se opisuje kao oštar, lokalizovan je sa jedne strane grudnog koša, i pojačava se pri dubokom udahu i kašlju – tzv. pleuralni bol. Kod masivne plućne embolije, bol je u vidu jakog pritiska u grudima. U oba slučaja bol je praćem otežanim disanjem, ponekad iskašljavanjem krvi i lupanjem srca. U dijagnostici plućne embolije, ključni su d-dimer i angiografija pluća.
Bol u grudima kod pneumonije, odnosno zapaljenja pluća, zavisi od težine infekcije, i javlja se u oko 60% slučajeva. Bol je pleuralnog karaktera, odnosno javlja se na strani grudnog koša na kojoj je upala, oštrog, odnosno probadajućeg karaktera je, i pojačava se pri kašlju, dubokom udahu. Bol je praćem tipičnim znacima infekcije – kašalj, iskašljavanje, povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima i zgobovima, itd. Dijagnostikuje se uz pomoć rentgena pluća i laboratorijskih nalaza (leukociti, CRP).
Pleuralni bol se takođe javlja i kod pleuritisa – zapaljenja srčane maramice, kao i kod plućnih priraslica (ožiljci nakon infekcija pluća).
I na kraju, bol u grudima može da se javi i kao posledica oboljenja u stomaku, kao što je npr, gastroezofagealni reflux/gastritis, kod koga se želudačna kiselina „vraća“ iz želuca u jednjak (koji se nalazi u grudnom košu). Bol je u vidu pečenja, žarenja iz grudne kosti, retko se širi u druge delove grudnog koša, i često je praćen gorušicom.