Hrkanje, gušenje u snu, prevrtanje i krevetu, nervozne noge i nemiran san, kao i česte „dremke“ preko dana, faktori su koji uslovljavaju da kvalitet našeg sna nije zadovoljavajući. To nema samo efekte samo na energiju i budnost preko dana već može da izazove i mnogo ozbiljnije zdravstvene probleme.
Loš san, hrkanje i često buđenje kao preduslov za moždani udar
Naučnici su istraživali vezu između poremećaja spavanja i rizika od moždanog udara i otkrili da može biti i dramatična. Naime, što više problema sa spavanjem imamo, stičemo i više rizika za brojne bolesti. Neke među njima prednjače, a neke su čak i životno ugrožavajuće.
– Više od pet simptoma koji ukazuju na poremećaj sna kod nekih osoba može dovesti do pet puta većeg rizika od moždanog udara u odnosu na ljude koji nemaju problem sa spavanjem – kaže autor studije Christine McCarthy sa University of Galway u Irskoj.
Nalazi ove studije potvrđuju navode prethodnih istraživanja. Sva ona dovode u vezu nedovoljno zdrav i dug san sa visokim krvnim pritiskom i oštećenjem krvnih sudova, što su faktori rizika za moždani udar. Sa njima su saglasni i naučnici koji nisu učestvovali u ovoj studiji.
Šta utiče na to da su problemi sa snom i hrkanje mogući uzroci za moždani udar
– Jedan od razloga može biti uticaj kratkih, fragmentiranih poremećaja spavanja i spavanja kao što je apneja u snu (sleep apnea). Slede sposobnost tela da reguliše metabolizam, krvni pritisak i upalni procesi. Sve su to faktori rizika za moždani udar – kaže dr Phillis Zee, direktorka Centra za cirkadijalnu medicinu i medicinu spavanja na medicinskoj školi Northvestern. Ona takođe nije učestvovala u studiji.
Zee dodaje da loš san i sve što ga prati (hrkanje, nemir, ustajanje, budnost noću) može narušiti prirodni pad krvnog pritiska tokom noćnog sna. Ti negativni faktori koji doprinose hipertenziji, a zna se da je i hipertenzija važan faktor rizika za moždani udar i kardiovaskularne bolesti. U drugim istraživanjima zabeleženi su slični odnosi između lošeg zdravlja sna i poremećaja kao što su dijabetes, bolesti srca i demencija, podsetila je Zee.
Kako je izgledala studija koja je potvrdila vezu loš san, hrkanje i moždani udar
Studija objavljena u prestižnom naučnom časopisu Neurology analizirala je podatke više od 4.500 ljudi. Reč je o Interstoke, velikoj međunarodnoj studiji. Svi ispitanici su preživeli moždani udar.
Skoro 1.800 učesnika u studiji imalo je ishemijski moždani udar. To je i najčešći tip, u kome krvni ugrušak blokira arteriju koja vodi do mozga. Još 439 osoba imalo je intracerebralno krvarenje pri kom su arterije ili vene u mozgu pucale. To je izazvalo krvarenje u moždanom tkivu. Učesnici su zatim upoređeni po godinama i polu sa ljudima koji nisu imali istoriju moždanog udara. Obe grupe su odgovorile i na pitanja o kvalitetu sna i tipičnim ponašanjima.
I duže spavanje od preporučenog nosi rizik
Rezultati ove su pokazali da su ljudi koji su spavali manje od pet sati u proseku imali tri puta veću šansu da dobiju moždani udar od onih koji su spavali sedam sati, što je preporučeni minimum za odrasle.
Sa druge strane, i spavanje više od devet sati noću u proseku je povezano sa dvostrukim povećanjem rizika od moždanog udara, navode naučnici.
Nalazi su bili slični čak i nakon poređenja sa drugim razlozima koji su neke od ispitanika doveli do moždanog udara (zloupotreba alkohola, pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti). Jednostavno, svi su imali tipične noćne simptome za poremećaj sna (hrkanje, gušenje, nemirne noge i slično).
Kako sprečiti moždani udar a kako umanjiti hrkanje, gušenje u snu i noćni nemir
Stručnjaci za prevenciju moždanog udara ali i dobro opšte zdravlje savetuju promenu navika na koje možemo da utičemo: praktikovanje dobre higijene sna, što zdraviju ishranu i redovno vežbanje. Takođe i uzdržavanje od velikih količina alkohola, psihoaktivnih supstanci i prejedanja pre spavanja. To su ključni faktori za smanjenje negativnog uticaja poremećaja spavanja i manji rizik od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti.
Dobra higijena sna, prema rečima Phillis Zee, podrazumeva prioritet u obezbeđivanju sedam do osam sati neprekidnog sna svake noći. Poželjno je odlaziti u krevet i buditi se u isto vreme.
Redovno izlaganje svetlosti ujutru i popodne takođe može da poboljša kvalitet sna, kaže Zee. Ona dodaje da svako ko pati od hrkanja, nesanice ili prekomerne pospanosti tokom dana treba da razgovara sa stručnim licem kako bi se izbegle velike psihofizičke komplikacije.
