Tumori bubrega nastaju rastom i razvojem abnormalnih ćelija ovih važnih parnih organa. Naučnici još uvek ne znaju tačan uzrok pojave ovih tumora, iako neki od faktora rizika nesumnjivo doprinose riziku.
Kako se dele tumori bubrega prema poreklu nastanka i koji su češći
Osnovna podela tumora bubrega je prema tipu izmenjenog tkiva. Dakle, postoje benigni i maligni tumori bubrega. Benigni tumori su obično manji od malignih (manji od 4 cm, otprilike veličine oraha). Mogu da rastu ali se neće širiti na druge delove tela.
Većina većih tumora bubrega je maligne prirode. Često brzo rastu i mogu kao i drugi maligni tumori da se prošire na druge delove tela. Statistika kaže da je oko 75 odsto tumora bubrega kancerogeno, odnosno maligne prirode.
Ko je posebno predisponiran da dobije tumor bubrega i koliko su česti
Svaka osoba može da dobije neki od tumora bubrega ali je za to veća verovatnoća ako ste stariji od 65 godina. Muškarci češće oboljevaju u odnosu na žene.
U nekim delovima sveta poput SAD, tumori bubrega su među najčešćim malingim bolestima. Pretpostavlja se da je pored genetske predispozicije jedan od razloga i kvalitet vode. U našem podneblju ovi tumori spadaju u retke, ali se javljaju.
Koji su simptomi tumora bubrega
Mnogi ljudi nemaju nikakav bol ili ne primećuju nikakve simptome. Ovi tumori se veoma često otkrivaju prilikom pregleda zbog sumnje na neke druge bolesti. Međutim, na sledeće simptome trebalo bi obratiti pažnju:
- krv u mokraći (hematurija)
- bol između rebara i kukova na dodir
- bol u donjem delu leđa
- gubitak apetita
- neobjašnjivi gubitak težine
- groznica
- anemija.
Šta uzrokuje tumor bubrega
Tačni uzroci bubrega nisu poznati ali neke osobe su više predisponirane za obolevanje. To su pre svih:
- pušači
- ljudi koji svakodnevno piju alkohol
- gojazne osobe
- hipertoničari sa porodičnom istorijom visokog pritiska
- osobe sa porodičnom istorijom tumora bubrega
- oni koji su svakodnevno u blizini hemikalija koje sadrže hlor.
Na koje organe se šire maligni tumori bubrega
Maligni tumori bubrega šire se iz masnih struktura bubrega, krvnih sudova ili nadbubrežnih žlezda. Oni zatim mogu da se prošire na druge delove tela kroz krvotok ili limfni sistem i da formiraju nove tumore. I u slučaju tumora bubrega ovaj proces poznat je kao metastaze.
Naravno, benigni tumori bubrega se ne šire na druge delove tela, ali treba pratiti da li se uvećavaju.
Kako se dijagnostikuju tumori bubrega
Nakon sumnje na neki od tumora bubrega, radi se fizički pregled i uzima kompletna, detaljna anamneza. Evo metoda kojima se digajnostikuje:
- detaljna analiza urina
- ultrazvuk, CT (kompjuterska tomografija) ili magnetna rezonanca (MRI)
- testovi krvi
- biopsija bubrežne mase (ponekad ne daje pravu sliku, pa se koristi kao komplementarna metoda).
Kako se leče tumori bubrega
Lečenje tumora bubrega zavisi od veličine tumora i njegovog porekla, odnosno da li je benigni ili maligni. Opcije lečenja su:
- aktivno praćenje (nadzor za male tumore bubrega, skrining ili testovi na svaka tri meseca, šest meseci ili jednom godišnje, u zavisnosti od preporuke lekara)
- hirurgija (delimična nefrektomija ili adikalna nefrektomija)
- ablacija (krioablacija ili radiofrekventna ablacija)
- radioterapija
- ciljana farmakološka terapija (za pacijente kod kojih je neizvodljiva operacija)
- imunoterapija.
Da li tumori bubrega mogu da se izleče
Uz ranu dijagnozu i odgovarajući tretman, tumori bubrega su izlečivi.
Benigni tumor bubrega obično nije opasan po život. Pacijent sa malignim tumorom bubrega ima dobre prognoze ako se otkrije u ranoj fazi, odnosno ako se dijagnostikuje pre nego što probije spoljašnju koru bubrega i proširi se.
