Bakterijski meningitis je teška bolest koja se može, ako se ne leči, završiti komplikacijama i smrtnim ishodom. Lekari savetuju da u slučaju nekih od simptoma bakterijskog meningitisa odmah zatražimo stručnu pomoć. Dobra pravovremena dijagnoza i terapija antibioticima najbolji su način na koji pacijent može da se u potpunosti oporavi od bolesti. Meningitis se definiše kao upala mekih moždanica (meninga), koje obavijaju moždano tkivo i kičmenu moždinu.
Bolest može da se iskomplikuje u roku od nekoliko sati
Mučnina, povišena telesna temperatura, glavobolja, osetljivost na svetlost i zvukove iz spoljne sredine, ukočen vrat, pospanost, a ponekada i epi napadi, neke su od kliničkih manifestacija meningitisa. Bolest se kod beba i male dece može manifestovati povišenom temperaturom zbog koje dete povraća i odbija obroke, moguća je pospanost, poteškoće pri buđenju, razdražljivost, izbočena fontanela to jest, meki deo na bebinoj glavi. Ukoliko primetimo neke od ovih simptoma kod deteta potrebno je odmah da pozovemo hitnu pomoć ili odemo u najbližu bolnicu.
Kod bakterijskog meningitisa situacija može brzo da se iskomplikuje, u roku od nekoliko sati da dovede do kome i smrtnog ishoda. Brza dijagnoza i adekvatna terapije veoma su značajne za povoljan ishod bakterijskih meningitisa. U suprotnom može doći do komplikacija, trajnih neuroloških oštećenja i smrtnog ishoda, naglašavaju doktori.
Više od 50 bakterija izaziva meningitis
I bakterijski i virusni meningitis izazivaju upalu moždanih ovojnica. Virusni meningitis je češći i ispoljava se manje ozbiljnom kliničkom slikom u odnosu na bakterijski meningitis, usled kojeg je moguće oticanje tkiva.
Bakterijski meningitis nastaje posle infekcije bakterijama kao što su meningokok, pneumokok, piogeni streptokok, zlatni stafilokok, hemofilus influence, ešerihija koli, klebsijela pneumonije, listerija monocitogenes, bacil tuberkuloze. Postoji više od 50 bakterija koje izazivaju meningitis, ali ove navedene su najčešći uzrok bolesti. Bakterijski meningitis može da izazove i trajna oštećenja mozga, gubitak sluha.
Bakterije koje su okidači za ovaj oblik meningitisa česte su u našem okruženju, mogu da budu nastanjene u nosu i grlu i da ne prouzrokuju probleme. Moguće je čak da osoba neme nikakve simptome bolesti, ali da nesvesno širi zarazu na druge osobe koje će se razboleti. Najčešći put zaraze je kijanjem, kašljanjem, ljubljenjem.
Da li je bakterijski meningitis zarazan?
Bakterijski meningitis je zarazna bolest, svako ko je bio u bliskom kontaktu sa obolelom osobom potrebno je da kao meru prevencije u dogovoru sa lekarem koristi antibiotike. Najosetljivija populacija su deca, od prvog meseca života do dve godine.
Faktori rizika za starije osobe su hronične infekcije nosa i/ili uha, povrede glave, pneumokokna pneumonija, oslabljen imuni sistem. U riziku su i osobe kod kojih je uklonjena slezina, pacijenti posle operacije mozga ili kičme, osobe sa nekim oblikom infekcije krvi.
Izbijanje bakterijskog meningitisa može da se javi u velikim kolektivima, vojsci, studentskim i učeničkim domovima. Bolest se dijagnostikuje analizama krvi, urina, lumbalnom punkcijom. Ukoliko se na vreme javimo lekaru i počne lečenje antibioticima moguć je potpuni oporavak, bez trajnog oštećenja zdravlja.
Vakcinacija protiv određenih bakterija koje izazivaju bolest je dobar vid zaštite. Preporuka je da dovoljno spavamo, izbegavamo bliski kontakt sa zaraženim osobama, često peremo ruke, prekrijemo nos i usta kada kijamo ili kašljemo.
