Hepatitis A je zarazna infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa A. Neke osobe imaju samo blag oblik bolesti koja traje nekoliko nedelja. Druge imaju ozbiljnije probleme koji mogu trajati mesecima. Bolest se obično dobija kada pojedemo kontaminiranu hranu ili vodu ili bliskim kontaktom sa zaraženom osobom ili predmetom. Virus hepatitisa A obično nije opasan. Skoro svi koji ga dobiju brzo se oporave. Ali pošto može potrajati dok prođe, u međuvremenu o sebi moramo da vodimo računa.
Šta je hepatitis A i koji su njegovi simptomi
Hepatitis A ili „bolest prljavih ruku” infekcija je jetre koju uzrokuje istoimeni virus. Kod onih koji imaju ovu infekciju, virus u njihovoj jetri izaziva upalu. Neki ljudi, posebno mnoga deca, nemaju simptome. Drugi mogu imati:
- žuticu (žuta koža i prebojenost beonjača)
- bol u stomaku
- taman urin
- gubitak apetita
- uznemiren stomak
- povraćanje
- svrab
- stolicu blede boje
- bol u zglobovima
- groznicu
- dijareju
- umor
Ovi problemi obično nestaju nakon otprilike 2 meseca, ali se mogu ponavljati i do 6 meseci. Virus hepatitisa A možemo da prenesemo čak i ako se osećamo dobro. Takođe možemo da ga širimo oko 2 nedelje pre nego što se simptomi pojave i tokom prve nedelje nakon što se pojave.
Uzroci hepatitisa A
Ovu bolest možemo dobiti ako pijemo vodu ili jedemo hranu koju je neko zarazio virusom. Hepatitis A takođe možemo dobiti ako:
- jedemo voće, povrće ili drugu hranu koju je dodirivala ili priprema osoba koja ima virus
- jedemo sirove školjke ubrane iz vode u kojoj postoji virus
- progutamo kontaminirani led
- imamo intimne odnose sa nekim ko ga ima
- dodirnemo usta nakon dodirivanja kontaminiranog predmeta
Faktori rizika za hepatitis A
Možemo biti u većem riziku da dobijemo ovu bolest ako:
- imamo blizak kontakt sa nekim ko je zaražen
- putujemo u zemlje u kojima je hepatitis A uobičajen
- koristimo rekreativne droge, čak i bez igala
- imamo poremećaj zgrušavanja krvi kao što je hemofilija
- radimo sa primatima
- imamo HIV
U većem riziku su i:
- muškarci koji imaju intimne odnose sa muškarcima
- deca u vrtićima i njihove vaspitačice
Dijagnoza hepatitisa A
Lekar će nas prvo pitati za simptome i proveriti visoke nivoe enzima jetre u našoj krvi. Zatim će tražiti da uradimo dodatne analize krvi za:
- IgM (imunoglobulin M) antitela. Naše telo ih proizvodi kada smo prvi put izloženi hepatitisu A. Ona ostaju u krvi oko 3 do 6 meseci.
- IgG (imunoglobulin G) antitela. Ona se pojavljuju nakon što je virus neko vreme bio u našem telu. Možda ih imamo ceo život. Ona nas štite od hepatitisa A. Ako smo pozitivni na njih, ali ne i na IgM antitela, to znači da smo u prošlosti imali infekciju hepatitisom A ili smo bili vakcinisani da bismo se od njega zaštitili.
Lečenje hepatitisa A
Ne postoji poseban tretman za lečenje hepatitisa A. Lekar će lečiti simptome i tražiti da uradimo analize kako bi proverio koliko dobro radi jetra i bio siguran da telo zaceljuje kako treba.
Da bi se osećali komfornije možete da preduzmete sledeće:
- Odmorite se. Verovatno ćete se osećati umorno i bolesno i imati manje energije nego inače.
- Pokušajte da smanjite količinu hrane. Mučnina koja ponekad dolazi sa hepatitisom A može da vam oteža da jedete. Možda će vam biti lakše da tokom dana nešto grickate nego da jedete kompletne obroke. Da biste bili sigurni da ćete uneti dovoljno hranljivih materija, konzumirajte više visokokaloričnu hranu i pijte voćni sok ili mleko umesto vode. Tečnosti će vam takođe pomoći da ostanete hidrirani ako povraćate.
- Izbegavajte alkohol. Vašoj jetri je teže da podnese lekove i alkohol kada imate virus. Osim toga, alkohol može dovesti do većeg oštećenja jetre. Lekaru treba da kažete koje sve lekove uzimate, uključujući i lekove bez recepta, jer oni takođe mogu da oštete jetru.
Komplikacije hepatitisa A
Virus obično ne izaziva nikakve dugoročne probleme ili komplikacije. U retkim slučajevima može dovesti do otkazivanja jetre ili, u najgorem slučaju, može da bude potrebna transplantacija jetre.
Vakcina protiv hepatitisa A
Vakcina za prevenciju je oko 95 odsto efikasna kod zdravih odraslih osoba i može da deluje više od 20 godina. Kod dece je efikasna oko 85 procenata i može trajati 15 do 20 godina. Stručnjaci preporučuju da se vakcinišu:
- putnici u zemlje sa velikim brojem slučajeva infekcija hepatitisom A
- sva deca uzrasta 13-23 meseca
- sva deca i adolescenti uzrasta od 2 do 18 godina koji prethodno nisu primili vakcinu
- muškarci koji imaju intimne odnose sa muškarcima
- ljudi koji imaju problem sa zgrušavanjem krvi
- osobe koje imaju direktan kontakt sa zaraženim virusom
- ljudi koji koriste rekreativne droge
- ljudi koji imaju dugotrajno oboljenje jetre
- svako ko želi da se zaštiti od virusa
Vakcina protiv hepatitisa A sastoji se od dve injekcije koje se dobijaju u razmaku od 6 meseci. Kombinovana vakcina za hepatitis A i B ima tri vakcine i primaju se tokom 6 meseci.
Vakcina protiv hepatitisa A i putovanja
Oni koji idu u zemlju u kojoj je hepatitis A uobičajen, a nikada nisu imali virus niti su primili vakcinu treba da započnu proces vakcinacije što je pre moguće. Potrebno je 2 do 4 nedelje nakon prve doze da vakcina počne da deluje, ali čak i jedna injekcija nekoliko dana pre odlaska pružiće određenu zaštitu.
Osobe alergične na nešto u vakcini i deca mlađa od 6 meseci mogu umesto nje dobiti injekciju imunoglobulina (IG), koji će štititi od hepatitisa A do 2 meseca.
Prevencija hepatitisa A
Vakcina je najbolja odbrana. Ako dođete u kontakt sa nekim ko ima hepatitis A, možete dobiti vakcinu ili IG vakcinu u roku od 2 nedelje radi zaštite.
Takođe je važno da vodimo računa o higijeni. Uvek operite ruke sapunom i vodom nakon korišćenja kupatila, pre i posle rukovanja hranom i posle promene pelena.
Kada putujete na mesto sa lošim sanitarnim uslovima, nemojte piti vodu iz slavine ili jesti sirovu hranu.
Prevencija prenošenja hepatitisa A
Kada imate hepatitis A, preduzmite korake da ga ne prenesete drugima:
- izbegavajte sve seksualne aktivnosti
- operite ruke nakon što odete u kupatilo ili promenite pelene
- ne pripremajte hranu za druge ljude.
