Istraživači sa University of Florida College of Medicine otkrili su kako uobičajene promene u krvnom sistemu u direktnoj vezi sa bržim rastom i širenjem karcinoma debelog creva. Naučnici su u stvari otkrili da mutacije u matičnim ćelijama krvi mogu da pogoršaju rak debelog creva. Studija, koja će biti objavljena 24. avgusta u Journal of Experimental Medicine (JEM), takođe pokazuje kako bi ovi efekti mogli da budu terapeutski ciljani na smanjenje rasta tumora i poboljšanje preživljavanja pacijenata.
Kako starimo matične ćelije postepeno dobijaju mutacije u svojoj DNK
Kako starimo, hematopoetske matične ćelije, koje se nalaze u koštanoj srži i stvaraju sve različite krvne ćelije u telu, postepeno dobijaju mutacije u svojoj DNK. Većina ovih mutacija nema efekta, ali neke mogu da poboljšaju sposobnost određene matične ćelije da preživi i proliferira (množi se), što rezultira velikim brojem krvnih ćelija koje nose istu mutaciju.
Ovaj fenomen, poznat kao klonska hematopoeza, primećuje se kod 10 do 20 odsto starijih ljudi i dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od razvoja raka krvi. Ali, klonska hematopoeza se još češće viđa kod pacijenata sa mnogim drugim vrstama raka izvan krvnog sistema i ima veze sa bržom progresijom tumora i kraćim vremenom preživljavanja.
– Međutim, pitanje da li prisustvo klonalne hematopoeze izaziva agresivni fenotip nepovezanih solidnih tumora nije dovoljno detaljno razmatrano – kaže Olga A. Guryanova, profesor na University of Florida College of Medicine.
Ulcerozni kolitis i Kronova bolest su poznati faktor rizika za karcinom debelog creva
Profesorka Olga A. Guryanova i njene kolege odlučili su da istraže ulogu klonske hematopoeze u karcinomu debelog creva, koja se dovodi u vezu sa kolitisom. Inflamatorna bolest creva, uključujući ulcerozni kolitis i Kronovu bolest, dobro je poznati faktor rizika za rak debelog creva, a klonska hematopoeza preovlađuje i kod obolelih od inflamatorne bolesti creva i pacijenata sa rakom debelog creva.
Istraživači su ispitivali miševe sa klonskom hematopoezom tako što su im presađivali krvne matične ćelije kojima nedostaje jedna kopija Dnmt3a, najčešće mutiranog gena kod pacijenata sa klonskom hematopoezom. Miševi su zatim tretirani lekovima koji indukuju razvoj kolitisa. Tim naučnika otkrio je da se kolitis javlja češće i brže razvija kod miševa sa klonskom hematopoezom, što dovodi do većih tumora sa lošijom histopatologijom.
Lek za uznapredovali rak bubrega u laboratoriji sprečio da se karcinom debolog creva dalje širi
Tim istraživača sa University of Florida College of Medicine utvrdili su da je jedan od načina na koji klonska hematopoeza podstiče razvoj kolitisa povećanje broja krvnih sudova koji snabdevaju crevne tumore hranljivim materijama i kiseonikom potrebnim za rast. Blokiranje formiranja ovih dodatnih krvnih sudova aksitinibom, lekom koji je odobrila Uprava za hranu i lekove za lečenje uznapredovalog raka bubrega, sprečio je rast tumora debelog creva kod miševa sa klonskom hematopoezom. Nasuprot tome, aksitinib je imao mali uticaj na rast karcinoma kod miševa bez klonske hematopoeze.
– Naši rezultati pokazuju da promene u Dnmt3a u matičnim ćelijama koštane srži mogu da imaju jak uticaj na razvoj karcinoma debelog creva kroz više mehanizama, od kojih neki mogu da budu terapeutski ciljani. Naši nalazi, po prvi put, učvršćuju uzročnu vezu između klonske hematopoeze i težine solidnih tumora i identifikuju potencijalne terapijske strategije – objasnila je profesorka Olga A. Guryanova.
