Septični artritis je redak i izuzetno bolan oblik artritisa koji je uglavnom uzrokovan delovanjem bakterija, ali u nekim slučajevima i virusa i gljivica. Putem krvotoka infekcija može da zahvati zglobove i izazove bolnu upalu. Ovaj oblik artritisa zove se i bakterijski artritis i obično zahvata velike zglobove kuka ili kolena i nešto ređe ramena i skočnog zgloba. Može teško da ošteti kosti i hrskavicu.
Kako infekcija dospeva u zglobove?
Osim putem krvotoka do septičkog artritisa može da dođe i posle povreda i posekotina koje omogućavaju direktan prodor bakterija u zglob. Septični artritis ispoljava se simptomima jakog bola i otoka, ograničenih pokreta kuka ili kolena, povišenom telesnom temperaturom.
Bol se često javlja pri pokretu, zahvaćeni zglob je topao na dodir, javlja se ukočenost, osećaj umora i slabosti. Faktori rizika su prethodne operacije zglobova, oslabljen imuni sistem, dijabetes, zapaljenski artritis, otvorene rane. Ukoliko se ne leči može da dovede do ozbiljnih i progresivnih oštećenja zglobova, koja u najtežim situacijama mogu da budu i životno ugrožavajuća.
Bolne promene mogu da zahvate više od jednog zgloba
Bakterija Staphilococcus aureus (stafilokoka) je najčešći infektivni uzrok septičkog artritisa. Staphilococcus aureus dovode se u vezu sa zapaljenjima pluća, kožnim infekcijama, sepsom, infekcijom kostiju. Infekcije ovom bakterijom su opasne ako se ne leče ne odgovarajući način. Bolest zahvata uglavnom jedan zglob, ali moguće je da se u isto vreme javi i na više zglobova. Bakterija Neisseria može da dovede do razvoja septičkog artritisa u više zglobova, do poliartikularnog artritisa, kada infekcija najčešće zahvati oba kolena.
Septični artritis često pogađa decu
Septični artritisom uglavnom se ispoljava na površini hrskavice, ali može zahvatiti i sinovijalnu tečnost koja „podmazuje“ zglobove. Najčešći uzročnici septičkog artritisa u dečjem uzrastu su Staphilococcus aureus, Streptococcus pneumoniae, Streptococcus grupe B, Klebsiella pneumoniae i Gram-negativni bacili.
Septični artritis često pogađa decu, ali i mogu da ga dobiju i odrasle osobe. U pojačanom riziku su osobe koje već imaju neki oblik artritisa, osteoartritis, giht, reumatoidni artritis, lupus. Neki lekovi koji se koriste za lečenje navedenih bolesti mogu da oslabe imuni sistem i pojačaju rizik od infekcije. Raniji septični artritis takođe je jak faktor rizika koji može ponovo da dovede do razvoja bolesti.
Koji pacijenti su u povećanom riziku?
Od septičkog artritisa trebalo bi da se čuvaju i osobe sa oslabljenim imunskim sistemom, pacijenti koji se leče od dijabetesa, oboljenja bubrega. Faktor rizika su i veštačko koleno ili kuk, traume zglobova, kožne bolesti. Moguće je da se bolest javi i posle upotrebe nesterilnih injekcija.
Kod dece se septični artritis češće javlja na kolenima i kuku, a kod odraslih na kolenima i manjim zglobovima kao što su koleno ili mali zglobovi prstiju. Septični artritis uzrokuje višak tečnosti u i oko kolenskog zgloba.
Može da zahvati i protetski zglob
U slučaju da septični artritis utiče na protetski zglob, mogu se javiti manji bol i otok koji se vremenom pogoršavaju. Infekcija može da bude dugotrajna, a protetski zglob može da se olabavi i uzrokuje dodatni bol pri pokretu ili pri pritisku na zglob.
Ukoliko se septični artritis javi posle operacije, na koži zahvaćenog zgloba mogu se javiti otok, crvenilo, bol i gnoj.
Kako se dijagnostikuje septični artritis?
Artrocenteza je postupak kojim se iglom iz zahvaćenog zgloba uzima deo sinovijalne tečnosti kako bi se potvrdila dijagnoza septičkog artritisa. Kod pacijenata su najčešće povišena bela krvna zrnca. Rendgenski snimci mogu da ukažu na moguće oštećenje zglobova. Magnetna rezonanca pruža uvid u oštećenja zglobova u najranijim fazama. Rade se analize krvi, ispituje se CRP i brzina sedimentacije eritrocita. U slučaju infekcije protetskog zgloba radi se i scintigrafija.
Lečenje i u bolničkim uslovima
Lečenje septičkog artritisa zasniva se na kombinaciji jakih antibiotika i drenaže bolnog zgloba. Intravenski antibiotici se daju u bolničkim uslovima i odmah kako bi se usporilo širenje infekcije.
Kada se pacijent pusti na kućno lečenje daju mu se odgovarajući oralni antibiotici. Lečenje antibioticima traje tri do četiri nedelje, u težim slučajevima šest nedelja. U nekim situacijama primenjuje se i hirurška procedura. Bolovi mogu da se kontrolišu nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, preporuka je da se pacijent odmara, savetuje se i fizikalna terapija koja bi trebalo da umanji simptome bolova i da vrati pokretljivosti u zahvaćenom zglobu.
Kada je potrebna operacija?
Hirurška intervencija savetuje su slučajevima jakog bola, umanjene pokretljivosti zglobova. Artroskopska hirurgija može da leči infekciju u zglobnoj šupljini. Klasična hirurška procedura može da se radi ukoliko postoje i oštećenja zglobova. U slučaju da je došlo do infekcije veštačkog zgloba on se uklanja i menja novim protetskim zglobom. Moguće je da se nekada ne uklanja veštački zglob, već samo oštećeno tkivo.
Nelečeni septični artritis može da dovede do ozbiljnih komplikacija i da ugrozi život pacijenta, ili uzrokuje trajna oštećenja kostiju i hrskavice.
Septični šok
Iako retko u najtežim slučajevima septični artritis može da dovede do septičkog šoka. Ovo je teško stanje koje uglavnom zavisi od vrste bakterije i zdravstvenog statusa osobe. Pacijenti sa oslabljenim imunološkim sistemom mogu da dobiju tešku sepsu koja može da bude i fatalna. Na sreću ova ozbiljna komplikacija se može sprečiti hitnom medicinskom intervencijom.
Kako je moguće prevenirati septični artritis
Moguće je sprečiti septični artritis čuvanjem od povreda, posekotina koje mogu da oštete kožu i omoguće prodor bakterija. Ukoliko se deca povrede ili poseku potrebno je što pre isprati i sanirati ranu. U najtežim slučajevima septični artritis je životno ugrožavajuće stanje. Iznenadni i jak bol, otok, povišena temperatura su znaci koji bi trebalo da nas upute da se što pre javimo lekaru. Poseban oprez savetuje se pacijentima sa oslabljenim imunitetom i onima koji imaju ugrađene veštačke zglobove.
