Zaslađena pića, opšte je poznato, mogu doprineti gojaznosti i insulinskoj rezistenciji. Nedavna prospektivna kohortna studija objavljena u Journal of the American Medical Association (JAMA) dalje je otkrila štetne zdravstvene efekte povezane sa zaslađenim pićima, posebno u vezi sa oboljenjem jetre. Studija je pokazala da se pojedinci koji redovno konzumiraju zaslađena pića suočavaju sa zapanjujućih 85 odsto većom verovatnoćom da obole od raka jetre i 68 odsto većim rizikom od smrtnosti od hronične bolesti jetre od onih koji konzumiraju manje zaslađenih pića.
Zaslađena pića povećavaju rizike od raka jetre i bolesti jetre
Ovu studiju vodili su naučnici sa Harvard Medical School i Brigham and Women’s Hospital, a podaci su uzeti iz sveobuhvatne prospektivne kliničke baze podataka u Sjedinjenim Državama: Inicijativa za zdravlje žena. Ova baza podataka prikuplja informacije od kohorte od preko 160.000 žena u postmenopauzi starosti od 50 do 79 godina. Prikupljanje informacija završeno je 2020. godine, posle perioda praćenja od približno 21 godine.
– Epidemiološke studije o faktorima ishrane i mortalitetu od raka jetre i hronične bolesti jetre su ograničene. Prema našim saznanjima, ovo je prva studija koja je prijavila povezanost između unosa napitaka zaslađenih šećerom i smrtnosti od hronične bolesti jetre – naglašavaju istraživači u izveštaju
Učesnice su popunile anketni upitnik u kojem su detaljno navele koliko popiju pića zaslađenih šećerom i veštačkim zaslađivačima, isključujući voćne sokove. Bile su podeljene u tri grupe:
- žene koje su konzumirale tri porcije (pri čemu je jedna porcija ekvivalentna količini od 355 mililitara, što je otprilike veličina standardne limenke pića) ili manje mesečno
- žene koje su pile jednu do šest porcija nedeljno
- žene koje su pile jednu ili više porcija dnevno
Otkriveno je da su žene koje su konzumirale jednu ili više porcija zaslađenih pića dnevno imale 85 odsto veći rizik od razvoja raka jetre od onih koje su pile tri porcije ili manje mesečno. Pored toga, njihova stopa smrtnosti od hronične bolesti jetre bila je 68 odsto veća.
U studiji, „hronična bolest jetre” odnosi se na stanja kao što su nealkoholna masna bolest jetre, ciroza, fibroza jetre, alkoholna bolest jetre i hronični hepatitis. Prilikom izračunavanja, uzeti su u obzir potencijalni faktori koji mogu uticati na oboljenje jetre, uključujući starost, etničku pripadnost, nivo obrazovanja, navike pušenja i konzumiranja alkohola, kao i indeks telesne mase. Poznati faktori rizika za rak jetre uključuju infekcije hepatitisom B (HBV) i hepatitisom C (HCV), metaboličke poremećaje, prekomernu konzumaciju alkohola i hranu kontaminiranu aflatoksinima, kao što su kikiriki i kukuruz.
– Međutim, oko 40 odsto pacijenata sa rakom jetre nema ove faktore rizika. … Zbog toga je važno identifikovati faktore rizika u ishrani za rak jetre i smrtnost od hroničnih bolesti jetre – navode istraživači u izveštaju.
Uticaj zaslađenih pića na jetru
Druge studije takođe su potvrdile štetne efekte zaslađenih pića na jetru.
Prospektivna evropska kohortna studija otkrila je da se pojedinci koji konzumiraju više od šest porcija bezalkoholnih pića nedeljno suočavaju sa značajno većim rizikom od hepatocelularnog karcinoma (najčešći oblik raka jetre), za 83 odsto, za razliku od onih koji konzumiraju manje od jedne porcije. Rizik se povećava za 6 procenata za svaku dodatnu porciju nedeljno. Druga studija sprovedena u Sjedinjenim Državama pokazala je da je konzumiranje gaziranih sokova zaslađenih šećerom povezano sa povećanjem rizika od raka jetre za 18 odsto.
Istraživanje je takođe pokazalo vezu između konzumiranja zaslađenih pića i pojave bezalkoholne masne jetre. Sistematski pregled i meta-analiza objavljeni u European Journal of Nutrition otkrili su da su pojedinci koji su konzumirali najveće količine pića zaslađenih šećerom imali 40 odsto veće šanse za razvoj bezalkoholne bolesti masne jetre u poređenju sa onima koji su konzumirali najmanje. Druga studija iz 2022. godine navela je da osobe koje često konzumiraju pića zaslađena šećerom imaju 2,53 puta veće šanse za razvoj bezalkoholne bolesti masne jetre za razliku od onih koji retko piju takva pića.
U nedavnoj studiji JAMA, koja je ranije pomenuta, autori su zaključili da su glavni faktori koji doprinose pretnji zdravlju jetre od zaslađenih pića sledeći:
- zaslađena pića mogu doprineti gojaznosti i skokovima šećera u krvi, što dovodi do insulinske rezistencije – što je sve faktor rizika za rak jetre i bolesti jetre
- zaslađena pića sadrže značajne količine fruktoze, što može dovesti do nakupljanja masti u jetri i, zauzvrat, potencijalno izazvati razvoj raka jetre
- konzumiranje zaslađenih pića može dovesti do abnormalnih nivoa lipida u krvi i imati negativan uticaj na mikrobiotu creva, što dalje utiče na zdravlje jetre
- metaboliti (taurin i fenilalanin) koji se proizvode nakon konzumiranja povezani su sa karcinomom ćelija jetre
- zaslađena pića sadrže različite hemikalije (kao što su karamel boja i aditivi) koje organizmu mogu da štete
Istraživači pozivaju na oprez
Iako se uspostavlja jasna veza između pića zaslađenih šećerom i bolesti jetre, rezultati ove studije pokazuju da konzumiranje veštački zaslađenih pića nije značajno povezano sa rakom jetre ili smrtnošću od hronične bolesti jetre.
– Ovaj nalaz nije toliko iznenađujući – rekli su dvojica glavnih autora studije, Longgang Zhao, postdoktorski istraživač na Channing Division of Network Medicine, Brigham and Women’s Hospital, Harvard Medical School, i Xuehong Zhang, vanredni profesor na Harvard Medical School i asistent epidemiolog u Brigham and Women’s Hospital. Oni su objasnili da je to zato što je „nivo potrošnje veštački zaslađenih pića nizak u ovoj populaciji (žene u postmenopauzi), a veličina uzorka raka jetre i smrti usled hroničnih bolesti jetre je relativno mala”.
Međutim, oni su naglasili da „ove rezultate treba tumačiti sa oprezom” – drugim rečima, rezultati ne znače da su veštački zaslađena pića bezbednija od pića zaslađenih šećerom.
– Pored toga, druge studije takođe pokazuju da su veštački zaslađena pića povezana sa većim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, smrtnosti od svih uzroka, hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti – dodali su autori. Stoga su potrebna dalja istraživanja.
Pored toga, u ovoj studiji primećeno je da je zamena jedne porcije pića zaslađenog šećerom jednom porcijom kafe ili čaja dnevno, iako nema statistički značaj, povezana sa smanjenjem incidencije raka jetre i smrtnosti od hroničnih bolesti jetre.
„Ishrana sa niskim sadržajem šećera” kao strategija javnog zdravlja
Ovo je visokokvalitetna studija koja „ukazuje na vezu između šećera i bolesti jetre i raka jetre”, rekao je dr Jason Fung, nefrolog, potvrđujući nalaze studije. On je primetio i da je to„opservaciona studija, koja je manje čvrsta od kontrolisanog ispitivanja”.
Autori su priznali da ne treba brzopleto pretpostaviti da ovo istraživanje implicira uzročnost.
Pored toga, zbog dizajna studijskog upitnika, diferencijacija vrsta zaslađenih pića je ograničena i nije moguće posebno kategorisati veštačke zaslađivače.
Međutim, Zhang i Zhao su primetili: „Ako se rezultati naše studije potvrde, smanjenje konzumiranja zaslađenih napitaka moglo bi postati javnozdravstvena strategija za ublažavanje tegoba bolesti jetre.“
– Trebalo bi da promovišemo ishranu sa nižim sadržajem šećera, a ne kao ranije, da šaljemo konfuzne poruke samo o smanjenju kalorija i masti – upozorava dr Fung.
– S obzirom na to da se studija fokusirala na žene u postmenopauzi, potrebne su studije koje uključuju muškarce i mlađe žene da bi se sveobuhvatnije ispitale asocijacije. Štaviše, potrebno je više istraživanja da bi se razjasnili potencijalni mehanizmi (povezivanje konzumiranja zaslađenih pića sa oboljenjem jetre i rakom jetre) integracijom genetike, životinjskih/eksperimentalnih studija i podataka genomike, metabolomike, metagenomike… – objasnili su Zhang i Zhao.
