Žuč je glavni put izlučivanja viška masti iz organizma kroz debelo crevo. Kamenčići u žuči, koji se formiraju upravo taloženjem masnoća ponekad miruju i ne izazivaju probleme. Kada krenu kroz uske, male kanale u žučnoj kesi, sledi bol i najčešće uklanjanje ovog organa.
U razgovoru za eKlinika portal profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog, najpre još detaljnije objašnjava ulogu žuči i kaže:
– Žuč nam je potrebna kako bismo uz pomoć žučnih soli bolje varili masti. Odnos žučnih soli u žuči može da bude nedekvatan i tada imamo takozvane litogene soli. One ne vrše dobro razgradnju masti (litogena žuč). Zbog toga što masti u žuči ostaju nerastvorene dolazi do njihovog nagomilavanja, a posledično do holesterolskog taloženja i stvaranja kamenja.
Veliki broj osoba ima kamenčiće u žučnoj kesi a da to i ne zna. Međutim, kada iz određenih razloga, među kojima su najčešće česti obilniji masniji obroci žuč „proradi“, jasan signal koji najavljuje probleme je jak bol ispod desnog rebarnog luka.
– Javljaju se takođe i nelagodnost, gasovi, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Kada kamenje iz žuči krene žučnim kanalima promeni se i boja kože. Čovek požuti i jednostavno se ne oseća dobro. Kamenčići prave upalu u žučnoj kesi kada ne idu uobičajenim putem, kroz žučne kanale, pa je tada simptom i temperatura. Jedna od komplikacija je i bakterijska infekcija žučne kese. Netipičan simptom je i svrab kože, koji je posledica cirkulisanja nerazgrađenih žučnih soli kroz krvotok. Ovakve soli su, ako se duže nalaze i talože u organizmu toksične i mogu da utiču na poremećaj rada brojnih organa – navodi profesor.
Profesor Vojislav Perišić se pored drugih gastroenteroloških problema više decenija bavi i poremećajima rada i bolestima žučne kese: od problema sa kamenčićima, do sve češćih maligniteta. Za eKlinika portal kaže da nije pristalica razbijanja kamenja već operacije, kada za to postoje jasne (opisane) indikacije.
Prvo pravilo, naglašava profesor Perišić i za život pacijenata koji imaju probleme sa žuči i one kod kojih je žučna kesa morala da bude odstranjena, jeste da izbegavaju previše masnu hranu, posebno velike količine, odnosno obilne obroke.
– Sve ove osobe a pre svega one kojima je odstranjena žučna kesa treba da imaju više manjih obroka. Idealno je pet. I to bez teške i masne hrane, kao i namirnica za koje znamo da nadimaju a to su mahunarke (pasulj, grašak, boranija), kupus, kelj. Jaja su uvek intrigantna tema za one koji više nemaju žučnu kesu zbog žumanca, ali evo, dajem svoj lični primer nakon operacije: nisam ih konzumirao šest meseci i sada to mogu ali naravno, umereno, kao i svu drugu hranu. Takođe umereno i pametno treba uvoditi druge namirnice u ishranu dok traje oporava, posebno u prvim mesecima – naglašava profesor.
– Kada se pacijentu odstrani žučna kesa, njenu funkciju preuzima jetra. Da bi se „primopredaja dužnosti“ obavila bez posledica i simptoma koji mogu da budu mučni i neprijatni, potrebno joj je neko vreme da se prilagodi, otprilike šest meseci. Zato u tom prvom periodu nikako ne sme da se konzumira teška i masna hrana da se jetra ne bi dodatno opteretila. Umesto žučne kese koju sada nemamo, jetra će početi ritmično da luči (izbacuje) žuč potrebnu za normalno varenje i razgradnju masnoća. Praktično, kada preuzme funkciju ritmiciteta sinteze i stvaranja komponenti žuči neće više biti problema, a ključ je u umerenosti, manjim obrocima i izbegavanju hrane sa mnogo masnoća – naglašava sagovornik eKlinika portala, poznati gastroenterolog prof.dr Vojislav Perišić.