Rak štitne žlezde razvija se u ćelijama žlezde u obliku leptira, smeštene na dnu vrata. Štitna žlezda proizvodi hormone koji regulišu rad srca, krvni pritisak, telesnu temperaturu i težinu. Kada se karcinom štitne žlezde formira možda neće biti znakova ili simptoma u ranoj fazi bolesti, ali kako tumor raste, može da izazove oticanje na vratu, promenu boje glasa, otežano gutanje i bol u vratu i grlu.
Ko je u najvećem riziku od razvoja raka štitne žlezde?
Faktori koji mogu da povećaju rizik od raka štitne žlezde su:
Ženski pol. Rak štitne žlezde češće se javlja kod žena nego kod muškaraca. Stručnjaci smatraju da je to možda u vezi sa hormonom estrogenom s obzirom na to da žene imaju veći nivo estrogena u svojim telima.
Izloženost visokim nivoima zračenja. Terapija zračenjem glave i vrata povećava rizik od pojave karcinoma štitne žlezde.
Određeni nasledni genetski sindromi. Genetski sindromi koji povećavaju rizik od karcinoma štitne žlezde uključuju porodični medularni karcinom štitaste žlezde, višestruku endokrinu neoplaziju, Kaudenov sindrom i porodičnu adenomatoznu polipozu. Tipovi karcinoma štitne žlezde, koji se ponekad javljaju u porodicama, uključuju medularni rak štitne žlezde i papilarni rak štitne žlezde.
Kako se leči rak štitne žlezde?
Lečenje može da izleči većinu karcinoma štitne žlezde. Opcije lečenja uvek zavise od vrste i stadijuma raka štitaste žlezde i kompletnog zdravlja pacijenta. Stručnjaci navode da lečenje možda neće odmah biti potrebno za veoma male papilarne karcinome štitaste žlezde jer ovi karcinomi imaju mali rizik od rasta ili širenja. Zdravstveni tim može da preporuči aktivan nadzor uz često praćenje raka, uključujući testove krvi i ultrazvučni pregled vrata jednom ili dva puta godišnje. Kod nekih ljudi, rak možda nikada neće rasti i nikada neće zahtevati lečenje. Kod drugih pak, rast tumora može da se otkrije i tada lečenje može da počne.
Ako je dijagnostikovan rak štitne žlezde za koji se preporučuje lečenje, opcije mogu da budu:
Hirurgija. Većina ljudi sa rakom štitne žlezde koji zahteva lečenje biće podvrgnuti operaciji uklanjanja dela ili cele štitne žlezde. Koju operaciju bi zdravstveni tim mogao da preporuči zavisi od tipa raka štitaste žlezde, veličine raka, da li se rak proširio izvan štitne žlezde do limfnih čvorova… Opcije uključuju uklanjanje cele ili većeg dela štitne žlezde, uklanjanje samo dela štitne žlezde i uklanjanje limfnih čvorova na vratu.
Zamena hormona štitne žlezde. Terapija tiroidnim hormonima je tretman za zamenu ili dopunu hormona proizvedenih u štitnoj žlezdi. Lekovi za terapiju hormona štitne žlezde obično se uzimaju u obliku tableta. Mogu se koristiti za zamenu hormona štitne žlezde nakon operacije i za suzbijanje rasta ćelija raka štitne žlezde.
Radioaktivni jod. Lečenje radioaktivnim jodom koristi oblik joda koji je sposoban da ubije ćelije štitne žlezde i ćelije raka štitne žlezde koje mogu da ostanu nakon operacije. Najčešće se koristi za lečenje diferenciranih karcinoma štitne žlezde koji imaju rizik od širenja na druge delove tela.
Alkoholna ablacija. Alkoholna ablacija, takođe nazvana ablacija etanolom, uključuje upotrebu igle za ubrizgavanje alkohola u mala područja raka štitaste žlezde. Ultrazvučno snimanje se koristi za precizno vođenje igle. Alkohol uzrokuje smanjenje ćelija raka štitaste žlezde. Alkoholna ablacija može da bude opcija za lečenje malih područja raka štitne žlezde, kao što je rak koji se nalazi u limfnom čvoru nakon operacije. Ponekad je to opcija i ako osoba nije dovoljno zdrava za operaciju.
Dodatni tretmani za uznapredovali karcinom štitne žlezde. Agresivni karcinom štitne žlezde, koji brže raste, može da zahteva dodatne opcije lečenja za kontrolu bolesti, a te opcije su ciljana terapija lekovima, terapija zračenjem, hemoterapija, radiofrekventna ablacija i krioablacija.
