Leukemija, ali i neke druge teške bolesti, mogu da se leče transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze. Nažalost, tek 25 odsto obolelih ima podudarnog davaoca u okviru porodice. Matične ćelije hematopoeze mogu da se prikupljaju iz kostne srži, ali i iz periferne krvi.
Izdvajanje matičnih ćelija
Upravnica Klinike za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Ivana Urošević, hematolog objašnjava za čitaoce portala eKlinika, da se pacijent povezuje sa posebnim aparatom namenjenim za prikupljanje matičnih ćelija iz krvi.
– Davaocu se plasiraju dve braunile, u svaku ruku po jedna. Iz jedne ruke mu se izdvaja krv, koja prolazi kroz aparat koji izdvaja matične ćelije, te se potom krv vraća u drugu ruku. Te izdvojene matične ćelije se daju pacijentu kojem su potrebne. I za davaoca i za primaoca je brže i komfornije da se matične ćelije prikupljaju iz krvi, nego iz kosti, jer se kost punktira u opštoj anesteziji, kako bi se dobile matične ćelije. Postupak prikupljanja matičnih ćelija traje od četiri do pet sati, a primanje traje od pola sata do jednog sata – ispričala je dr Urošević.
Autologna i alogena transplantacija
Transplantacija matičnim ćelijama hematopoeze može da bude autologna, kada se od pacijenta prikupljaju matične ćelije iz njegove krvi, koje mu se kasnije daju, ili alogena gde pacijent dobija matične ćelije prikupljene iz krvi srodnog ili nesrodnog donora. Matične ćelije se, u slučaju autologne transplantacije, nakon prikupljanja zamrznu, a koriste se onda kada je to potrebno u toku lečenja bolesnika.
Uz autolognu transplantaciju može da se daje visokodozna hemioterapija, što su doze iznad uobičajenih protokola i tada je neophodna potpora matičnim ćelijama. Prof. dr Ivana Urošević objašnjava da se autologna transplantacija matičnim ćelijama najčešće primenjuje kod bolesnika sa multiplim mijelomom ili limfomima.
Od srodnih i nesrodnih donora
– Prikupljanje matičnih ćelija u okviru alogene transplantacije se može sprovoditi od srodnih ili nesrodnih donora, a HLA podudarnost mora da bude identična – navodi dr Urošević i napominje da su HLA markeri na površini leukocita.
U porodici može da bude 25 odsto verovatnoće da će se pronaći srodni donor, a od 2018. godine Klnika za hematologiju UKCV uključena je u program za pretraživanje zdravih donora u nacionalnom i internacionalnim registrima.
Faktori rasta
– Matične ćelije za transplantaciju se mobilišu iz kostne srži u perifernu krv posebnim faktorima rasta, koje omogućavaju brži oporavak bolesnika nakon primenjene hemioterapije – istakla je dr Urošević.
Dr Urošević objašnjava da kod alogene transplantacije matične ćelije ne moraju da budu zamrznute, jer se primalac nalazi u sterilnom bloku, a donor je takođe u zasebnoj prostoriji gde je priključen na aparat. Matične ćelije mogu odmah da se daju primaocu. Ukoliko je donor u drugoj državi, postoji sistem kako se matične ćelije transportuju, pod specijalnim uslovima.
Oporavak nakon 10 do 14 dana
– Oporavak hematopoeze (stvaranje novih ćelija krvi) bolesnika nakon hemioterapije i aplikacije matičnih ćelija očekuje se nakon 10-14 dana – napominje dr Urošević.
Alogena transplantacija matičnih ćelija se najšeće sprovodi kod bolesnika sa akutnim leukemijama, hroničnom mijelioidnom leukemijom, aplastičnom anemijom i primarnom mijelofibrozom.
Povećava se broj transplantacija
Prema rečima dr Urošević, primenu autologne transplantacije počeli su da rade 2005. godine, a od 2018. godine rade i transplantacije matičnih ćelija od nesrodnog donora.
– Svake godine se povećava broj transplantacija i u poslednje dve godine uradili smo 30 transplantacija, od čega polovinu čine alogene koje su komplikovanije – ispričala je dr Urošević i napomenula da je Klinika za hematologiju član Evropske grupe za transplantaciju kostne srži.
