Prof.dr Veroslava Stanković: Ne treba voditi računa samo o količini masnoća već i o ugljenim hidratima, jer povećan unos može da dovede do porasta triglicerida Foto: Shutterstock/Veroslava Stanković/privatna arhiva
„Holesterol imaju samo gojazni ljudi i oni koji jedu velike količine masne hrane”. Kao i u životu, i u medicini često postoje zablude, poput one da probleme sa visokim holesterolom imaju samo gojazne osobe i da ovaj problem zaobilazi „mršave”. Međutim, nije tako, kažu stručnjaci i naglašavaju važnost pravilnog informisanja o tome kako zapravo naš metabolizam funkcioniše.
– Metabolizam holesterola i lipida ima dva puta: egzogeni i endogeni. Egzogeni predstavlja unos masnoća putem hrane, a endogeni njihovu sintezu u jetri. Ovakav metabolizam omogućava homeostazu. LDL-holesterol u normalnim uslovima u telu je prisutan 2,5 dana. Nakon toga se veže za LDL receptor na jetrenim ćelijama. Podleže endocitozi i ulazi u jetru, odnosno dolazi do njegovog metabolizma u jetrenim ćelijama. LDL je uklonjen i sinteza holesterola u jetri je smanjena. Ako je funkcija LDL receptora smanjena, LDL holesterol cirkuliše u telu 4,5 dana, što dovodi do ukupnog povećanja ukupnog holesterola u krvi. Manjak holesterola u ćelijama dovodi i do povećanje endogene sinteze holesterola – objašnjava profesor dr Veroslava Stanković, specijalista higijene ishrane i redovni profesor na Akademiji strukovnih studija Beograd, odsek Visoka zdravstvena škola.
Razjašnjavajući dilemu, tačnije rasprostranjenu zabludu poznatu kao „holesterol i mršavi ljudi”, naša sagovornica kaže da se povišene vrednosti LDL holesterola kod mršavih osoba se javljaju kod tzv.porodične hiperholesterolemije. To je genetski poremećaj metabolizma lipida. Uzrokuje ga mutacija gena za receptor lipoproteina male gustine (LDL), što dovodi do povišenih vrednosti LDL u krvi. Zbog povećane koncentracije holesterola u krvi, obolele osobe podložne su ranijem nastanku ateroskleroze, pa imaju povišen rizik za kardiovaskularne bolesti.
Dakle, njihova mršavost ih ne čuva od visokog holesterola i ateroskleroze – naprotiv, konstatuje profesorka.
Prva linija odbrane je, savetuje prof.dr Stanković, jeste uravnotežena ishrana sa manjim unosom zasićenih masti iz konditorskih proizvoda, masnih mesa i mesnih prerađevina i mlečnih proizvoda.
– Preporučeno je unositi mononezasićene masne kiseline, koje su prisutne prvenstveno u maslinovom ulju. Zatim polinezasićene masne kiseline iz morskih riba (skuša, losos, inćun, sardele). Međutim, trebalo bi voditi računa i o unosu ugljenih hidrata, jer povećan unos može da dovede do porasta triglicerida, što dodatno može da zakomplikuje osnovnu bolest. To je takozvana TLC dijeta, koja ide u dva koraka. U prvom se vrednosti masnoća u ishrani smanjuju na 27 odsto od ukupnog energetskog unosa, a u drugom se smanjuju na 25 odsto unosa masti, sa povećanim unosom fitosterola, biljnih sterola. Oni su prisutni u mahunarkama, bademima, kikirikiju, brokoliju, pšeničnim mekinjama, pšeničnim klicama. Njihova preporučena doza je 2gr/dan, jer višak može da dovede do dijareje, mučnine i poremećaja varenja – navodi profesorka Stanković.
Prema rečima naše sagovornice, ukoliko ishrana ne može da pomogne u održavanju vrednosti ukupnog holesterola i LDL holesterola, uvodi se medikamentozna terapija:
– Bolest se leči lekovima koji se nazivaju statini. Statini deluju tako što inhibiraju enzim hidroksimetilglutaril koenzim A reduktazu (HMG-CoA-reductaza) u jetri, što dovodi do povećane proizvodnje LDL receptora. To dovodi do smanjenje ukupnog holesterola i LDL u krvi. U određenim slučajevima potrebna je dodatna terapija preparatima nikotinske kiseline (niacin), fibratima, holestiraminom. Pored ishrane i medikamentozne terapije obavezna je i fizička aktivnost, i to umerena aerobna, kako bi se smanjio nivo holesterola, tačnije podstakla potrošnja.
– Na kraju bi trebalo naglasiti da i stres dovodi do povećanja vrednosti ukupnog holesterola. Budući da ne možemo potpuno da ga isključimo iz života, njegov nivo bi trebalo kontrolisati koliko je to u našoj moći.Možemo da naučimo kako da ne dođe do abreakcije i povećanja nivoa hormona stresa, koji višestruko štetno deluju na naš organizam – savetuje o rešavanju ovog čestog problema u populaciji profesor dr Veroslava Stanković.