Nemelanomski rak kože se leči i, u većini slučajeva, može da se spreči. Studija koja je predstavljena na Kongresu Evropske akademije za dermatologiju i neurologiju 2023. izveštava o tome da sada u svetu ima više smrtnih slučajeva od nemelanomskih karcinoma kože nego od samog melanoma. Iako su nemelanomski karcinomi kože manje smrtonosni od melanoma, oni preovlađuju u toliko velikoj meri da je broj smrtnih slučajeva veći, napisali su autori studije. U 2020. godini bilo je skoro 1,2 miliona slučajeva nemelanomskog raka kože širom sveta u poređenju sa 324.635 slučajeva melanoma. Istraživači su naveli da je 2020. godine nemelanomski rak kože činio 78 odsto svih slučajeva raka kože i 63.700 smrtnih slučajeva širom sveta. U isto vreme, melanom je doveo do 57.000 smrtnih slučajeva.
Šta treba znati o nemelanomskom karcinomu kože
Nemelanomski rak kože razvija se polako u gornjim slojevima kože. Uobičajeni tipovi su karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija. Manje je verovatno da će se ove vrste raka proširiti na druge delove tela i lakše se leče.
Autori studije izvestili su da postoji visoka stopa incidencije raka kože kod svetle puti i starije populacije u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Australiji i Italiji, iako je stopa smrtnosti i dalje relativno niska. Oni su primetili da čak i zemlje sa visokim udelom tamnoputih ljudi nisu imune na rizik od raka kože.
– Ova studija pruža fascinantan uvid u globalnu učestalost raka kože i stope smrtnosti. Zanimljivo je da dostupnost dermatologa u datom području nije imala nikakve korelacije sa incidencom melanoma ili stopama mortaliteta, što sugeriše da drugi faktori, pored dostupnosti dermatologa, uspešno smanjuju odnos mortaliteta i incidence – kaže dr Michele Green, kozmetički dermatolog u Northwell Lenox Hill Hospital u Njujorku koja nije bila uključena u studiju.
– Takođe je iznenađujuće koliko je visoka stopa smrtnosti od nemelanomskih karcinoma kože, jer većina pretpostavlja da je melanom najsmrtonosniji tip raka kože – dodala je dr Green.
Porast slučajeva nemelanomskog raka kože
– Istorijski gledano, melanom nosi mnogo veći rizik od smrti od nemelanomskog karcinoma kože, kao što su karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija, koji generalno nisu opasni po život – kaže dr Brian Toy, dermatolog u Providence Mission Hospital i klinički profesor na School of Medicine na University of Southern California koji nije bio uključen u studiju.
– Ovo i danas važi, uprkos značajnom napretku u lečenju uznapredovalog melanoma imunoterapijom, koja je u velikoj meri zamenila tradicionalnu hemoterapiju. Imunoterapija je u velikoj meri povećala stopu preživljavanja pacijenata čak i sa metastatskim melanomom – dodao je dr Toy.
– U ovoj studiji, apsolutni broj smrtnih slučajeva pacijenata koji se pripisuju nemelanomskom karcinomu kože jeste premašio one sa melanomom, ali to je samo zato što je sam broj nemelanomskih karcinoma kože (1.198.073) daleko premašio broj melanoma (324.635). Trebalo bi da redovno posećujemo dermatologa. Tokom redovnih pregleda, lekar traži nemelanomske karcinome kože i preporučuje rano lečenje, što može sprečiti da postanu opasni po život – ističe dr Toy.
Dr Green kaže da postoji nekoliko razloga zašto se učestalost nemelanomskog raka kože i stope smrtnosti povećavaju. Među njima su:
- Sve veći broj starije populacije globalno. Kako starimo, akumuliramo izloženost UV zračenju, povećavajući rizik od razvoja raka kože.
- Oštećenje našeg ozonskog omotača još je jedan razlog. Ozonski omotač obezbeđuje zaštitni sloj našoj atmosferi apsorbujući UV zračenje.
– Pacijenti u Sjedinjenim Državama generalno nisu svesni znakova i simptoma raka kože osim ako nije lično uticao na njih, njihove prijatelje ili članove porodice. Mnogo više svesti prisutno je u zemljama sa epidemijom raka kože, kao što su Australija i Novi Zeland, gde je incidencija izuzetno visoka zbog velikog broja ljudi svetle puti koji žive u sunčanoj klimi – kaže dr Toy.
Autori studije sugerišu da povećavanje kampanja podizanja svesti za edukaciju šire javnosti o faktorima rizika može pomoći. Programi treba da uključuju dermatologe, lekare opšte prakse i druge zdravstvene radnike kako bi pomogli u stavljanju bolesti pod kontrolu.
Studija pruža stope incidencije i smrtnosti širom sveta. Takođe spaja mnoge vrste nemelanomskog karcinoma kože zajedno, ističe dr Trevan Fischer, onkolog hirurg i docent hirurške onkologije na Institutu za rak Saint’s John’s Cancer Institute u Providence Saint John’s Health Center u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju. .
– Druge vrste raka kože koje su veoma retke, ali mogu biti agresivne, uključuju Kapošijev sarkom i rak Merkelovih ćelija. Oni su bili spojeni sa nemelanomskim karcinomima, povećavajući stopu smrtnosti. Karcinomi bazalnih i skvamoznih ćelija imaju mnogo nižu stopu smrtnosti – dodao je dr Fischer.
Lečenje nemelanomskog raka kože
Lečenje varira u zavisnosti od lokacije, veličine i tipa raka kože. Dermatolozi mogu da leče većinu slučajeva nemelanomskog raka kože osim kada je tumor dubok ili se proširio na druge delove tela. Tada se obično konsultuje onkolog.
– Dve hirurške opcije za lečenje uključuju eksciziju i Mohsovu operaciju. Tokom operacije ekscizije, područje je utrnuto, a biopsija se uklanja i šalje u laboratoriju kako bi bili sigurni da nema ostataka raka. Mohsova operacija uključuje uklanjanje lezije jedan po jedan sloj. Kako se sloj uklanja, patolog pregleda sloj na abnormalne ćelije i proces se ponavlja sve dok u tkivu ne budu prisutne abnormalne ćelije – objašnjava dr Green i dodaje:
– Ako operacija nije opcija, lekar kao metod lečenja može da preporuči kiretažu i elektrodesikaciju ili kriohirurgiju. Kiretaža i elektrodesikacija uključuju upotrebu kirete za struganje površine lezije, nakon čega sledi hifrekator za spaljivanje preostale lezije. Kriohirurgija koristi tečni azot za zamrzavanje površinskih lezija i može se uraditi kao nezavisan tretman ili nakon kiretaže i elektrodesikacije. Pored toga, neke karcinome bazalnih ćelija lekari mogu da leče kremom za lokalnu upotrebu, fluorouracil, koja ometa ćelijsku deobu abnormalnih ćelija, uzrokujući smrt ćelija – zaključuje dr Green.
