Paroksizmalna hemikranija je redak, ali izlečiv primarni poremećaj glavobolje koji obično počinje u odraslom dobu i češći je kod žena nego muškaraca. Ovaj poremećaj smatra se onesposobljavajućim i manifestuje se kao veoma težak, jednostrani napad glavobolje koji uglavnom traje od 2 do 30 minuta, ali može da potraje i do 2 sata. Napad počinje naglo, a naglo se i završava i može da se javi od 5 do čak 40 puta dnevno.
Koji simptomi ukazuju da je u pitanju paroksizmalna hemikranija?
Iako pacijentima može da se učini da se ovaj poremećaj glavobolje ne može poboljšati, ohrabrujuća je činjenica da paroksizmalna hemikranija može dnevno da se leči jednostavnim lekovima. Bol uzrokovan paroksizmalnom hemikranijom je strašno jak i opisuje se različitim terminima, kao što su „oštar“, „probadajući“, bol koji izaziva „pucanje glave“, bol koji liči kao da je glava u nekim „kandžama“ ili bol koji kao da „peče“. Lokacija bola je uvek jedna te ista – bočno, smeštena oko ili iza oka, ili u predelu slepoočnice. Ređe, bol može da se javi u predlu čela ili u zadnjem delu glave.
Pored bolova u glavi, postoje kranijalni autonomni simptomi koji se dovode u vezu sa ovim poremećajem glavobolje. Autonomni simptomi potiču usled aktiviranja nerava za osećaj bola koji okružuje mozak. Ovi nervi daju signal autonomnom nervnom sistemu, koji kontroliše delove tela na koje ne možemo svesno da utičemo, poput znojnih i suznih žlezda. Neki od ovih kranijalnih autonomnih simptoma su:
- Curenje iz nosa ili zapušen nos
- Znojenje ili crvenilo lica
- Crvenilo ili suzenje oka
- Spuštanje ili otok očnih kapaka
- Znojenje čela ili lica
- Zapušene uši.
Ostali simptomi koji se primećuju kod paroksizmalne hemikranije su:
- agitacija – mentalno stanje sa motornim aktivnostima koje variraju od blagog nemira do veoma izraženih, snažnih nekoordinisanih pokreta
- nemir
- fotofobija (osetljivost na svetlost)
- mučnina.
Interesantno je da su istraživanja otkrila da ako je fotofobija prisutna kod paroksizmalne hemikranije, veća je verovatnoća da će glavobolja biti jednostrana (na istoj strani kao i kod paroksizmalne hemikranije), dok se kod migrene fotofobija najčešće javlja na obe strane glave. Povraćanje i fonofobija (osetljivost na zvuk) nisu prisutni kod paroksizmalne hemikranije, kao što se često javljaju kod migrene.
Paroksizmalna hemikranija javlja se u dva oblika
Postoje dve vrste paroksizmalne hemikranije, hronične i epizodne:
Hronična paroksizmalna hemikranija
Većina (oko 80 odsto) osoba sa paroksizmalnom hemikranijom ima hroničnu formu, u kojoj ne dolazi do spontanog olakšanja napada glavobolje u roku od godinu dana, ili, ako dođe do olakšanja (koje se naziva remisija) ono je kratkotrajno, traje kraće od mesec dana.
Epizodna hemikranija
Oni koji dožive remisije od najmanje mesec dana u roku od godinu dana od napada glavobolje imaju epizodičnu paroksizmalnu hemikraniju. Osoba sa epizodičnom paroksizmalnom hemikranijom može na kraju da razvije hroničnu paroksizmalnu hemikraniju i obrnuto, iako većina ljudi ima hroničnu formu od samog početka.
Šta izazova ovaj težak oblik glavobolje?
Uzrok paroksizmalne hemikranije je nepoznat, ali se veruje da ima veze sa trigeminalnim nervom – kranijalni nerv zadužen za čulo osećaja na licu. Uprkos nepoznatom odgovoru na pitanje „zašto nastaje“ paroksizmalna hemikranija oboleli prijavljuju niz pokretača, od kojih su najčešći:
- Stres ili opuštanje nakon stresa
- Vežbanje
- Alkohol
- Određeni pokreti glave ili vrata
- Spoljašnji pritisak na vrat.
Kako se postavlja dijagnoza paroksizmalne hemikranije?
Paroksizmalna hemikranija je primarni poremećaj glavobolje, što znači da se javlja samostalno i nije rezultat nekog drugog zdravstvenog stanja. Zbog relativne retkosti ovog poremećaja glavobolje i činjenice da njegovi simptomi mogu da oponašaju simptome drugih primarnih poremećaja glavobolje, kao što su primarna ubodna glavobolja i klaster glavobolja, dijagnoza paroksizmalne hemikranije zahteva detaljnu istoriju bolesti i pregled specijaliste za glavobolje. .
Jedan od razloga je taj što prema Međunarodnoj klasifikaciji poremećaja glavobolje, nekoliko kriterijuma mora da bude ispunjeno kako bi se dobila dijagnoza paroksizmalne hemikranije. Ovi kriterijumi podrazumevaju da:
- Osoba mora da ima najmanje 20 napada
- Bol mora da bude jak, lociran oko oka ili iza oka i/ili slepoočnice i da traje od 2 do 30 minuta
- Mora da bude prisutan najmanje jedan autonomni simptom (na istoj strani glavobolje)
- Napadi moraju da se dešavaju više od 5 puta dnevno, više od polovine vremenskog perioda od kada pacijent ima problema
- Napadi se sprečavaju odgovarajućim dozama indocina (indometacina). Indometacin je nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL) koji obezbeđuje potpuno oslobađanje od paroksizmalne hemikranije.
Pored navedenih kriterijuma i pažljivog neurološkog pregleda za početnu dijagnizu paroksizmalne hemikranije radi se i magnetna rezonanca mozga (MRI). Sa MRI mozga mogu da se otkriju abnormalnosti u mozgu, koje mogu da imitiraju simptome paroksizmalne hemikranije, poput tumora mozga hipofize ili problema sa krvnim sudovima.
Kako se leči paroksizmalna hemikranija?
Primarni tretman za paroksizmalnu hemikraniju je Indocin (indometacin). Svakodnevno uzimanje indometacina znači da je tretman fokusiran na prevenciju, s obzirom na to da su napadi paroksizmalne hemikranije ponekad prekratki za lečenje u tom trenutku. Iako se lek uzima svakodnevno, dobra vest je da većina ljudi doživi apsolutni prestanak glavobolje u roku od jednog do dva dana od početka terapije. Ipak, paroksizmalna hemikranija može da bude doživotno stanje.
Dok je indometacin možda lek za većinu pacijenata sa paroksizmalnom hemikranijom, po prestanku uzimanja, glavobolje mogu da se ponove, nakon 12 sati a i do dve nedelje nakon prekida. Zbog toga je važno uzimati indometacin kako je propisano, a ne preskakati ili odlagati doze. Kada lekar specijalista za glavobolju odluči da treba da prestanete sa indometacinom (češće kod epizodnog oblika), postepeno smanjivanje doze leka je važno da bi se smanjila verovatnoća povratka glavobolje.
Postoji niz potencijalnih neželjenih efekata koji se dovode u vezu sa indometacinom, a najčešće su gastrointestinalni problemi, kao što su nelagodnost u stomaku i žgaravica. Ostala neželjena dejstva su vrtoglavica, dijareja, zatvor, osećaj pospanosti ili umora… Krvarenje, visok krvni pritisak, problemi sa bubrezima i srcem su ozbiljniji potencijalni problemi. Štaviše, neki ljudi imaju i alergiju na NSAIL. Znaci alergije mogu da budu koprivnjača, svrab, crvenilo kože, otečenost, plikovi ili koža koja se ljušti, piskanje, stezanje u grudima ili grlu, problemi sa disanjem ili oticanje usta, usana ili jezika.
Ukoliko se javi neki od neželjenih dejstava leka, obavezan je lekarski pregled, a doktor obavezno mora da bude upućen šta sve od drugih lekova, vitamina i suplemenata pacijent uzima. Na ovaj način zdravstveni radnik može da osigura da nema nesigurnih interakcija sa indometacinom.
