Hipnični trzaji, takođe poznati kao hipnagogični trzaji su nevoljne mišićne kontrakcije koje neki ljudi doživljavaju u trenucima dok tonu u san. Ova pojava može se osetiti kao trzaj mišića. Hipnični trzaji su vrsta mioklonusa spavanja što je naučni naziv za trzajuće pokrete koje telo čini tokom spavanja ili dok čovek tone u san.
Hipnični trzaji su česti i javljaju se nasumično
Neki hipnični trzaji su blagi i jedva primetni. Drugi mogu da budu intenzivni, a svako ko je bio blizu da utone u san, a zatim oseti iznenadni trzaj koji ga razbudi – iskusio je hipnični trzaj. Hipnični trzaji su česti i javljaju se nasumično. I dok je tačan uzrok ovih trzaja nejasan, neki faktori mogu da povećaju šansu da se pojave.
Hipnini trzaji nisu opasni. Osoba koja ih doživi ne treba da se konsultuje sa lekarom ili traži medicinsku pomoć osim ako ne izazivaju uznemirenost ili druge simptome, kao što su inkontinencija, povreda, bol ili konfuzija.
Šta su hipnični trzaji?
Hipnični trzaji su nehotični trzaji jednog ili više mišića koji se javljaju kada osoba zaspi. Obično se javlja u 1. ili 2. fazi sna i nestane u fazi 3, što se odnosi na spavanje sa brzim pokretima očiju. Drugim rečima, nastaju kada osoba pređe iz budnog stanja u stanje spavanja. Hipnični trzaji su u stvari vrsta nevoljnog pokreta mišića – mioklonus. Štucanje je, na primer, još jedan uobičajeni oblik mioklonusa. Snaga hipničnog trzaja može da varira. Neki ljudi možda nisu svesni svojih pokreta tela i znaju da ih imaju samo ako ih primeti partner ili član porodice. U drugim slučajevima, grčevi mogu da budu dovoljno jaki toliko da uplaše osobu i razbude je.
Ljudi mogu da iskuse i druge simptome pored hipničnih trzaja, kao što su:
- osećaj kao da padaju ili se sapliću
- senzorni bljesak, koji može izgledati kao strujni udar
- halucinacije ili živopisan san, često o padu.
Ove senzacije nisu znaci bilo kakvog osnovnog zdravstvenog stanja. Međutim, ako su intenzivne, mogu da spreče osobu da zaspi, što dovodi do nesanice.
Uzroci hipničnih trzaja
Autori studije iz 2016. primetili su da se hipnični trzaji javljaju nasumično i utiču na ljude svih uzrasta. Pored toga, istraživači su otkrili da 60-70 procenata pojedinaca doživljava hipnične trzaje, obično baš u trenutku kada će zaspati. Međutim, ljudi koji ih doživljavaju obično ih nemaju svaki put kada spavaju. U većini slučajeva, ne postoji jasan uzrok hipničnog trzaja. Javljaju se kod većine ljudi bez ikakvog osnovnog objašnjenja. Međutim, postoje neke ideje i teorije o tome zašto dolazi do ovih početaka spavanja.
Mogući razlozi su:
Ekstremni umor i nedostatak sna
Preumor je čest uzrok hipničkih trzaja. Mogu se javiti i kada neko ode na spavanje u neprijatnom položaju.
Stimulansi
Stimulansi za telo i mozak, kao što su kofein, nikotin ili neki lekovi, mogu da otežaju uspavljivanje ili ostanak u snu. Oni takođe mogu da povećati učestalost hipničnih trzaja.
Stres i anksioznost
Visok nivo stresa i anksioznosti mogu da otežaju opuštanje u pripremi za spavanje. „Mozak na oprezu“ može da cuzrokuje da se osoba probudi kada dođe do ovih nevoljnih trzaja mišića. Rezultati istraživanja pomoću EEG pokazuju da se specifična moždana aktivnost javlja tokom hipničnog trzaja, poznatog kao „oštri talasi“.
Mogu li nas hipnični trzaji da nas probude?
Hipnični trzaji mogu da uzrokuju da se osoba probudi, ali to se ne dešava uvek. Zavisi od intenziteta kontrakcije mišića. Malo je verovatno da će manji pokreti probuditi osobu. Ponekad osoba može da sanja kako pada iz kreveta, sa drveta ili kroz prazninu. Iako je neizvesno koja senzacija je prva, sve to može da bude dovoljno da uplaši ljude.
Kako može da se spreče hipnički trzaji?
Iako možda nije moguće izbeći sve slučajeve hipničkih trzaja, neki ljudi mogu primetiti da ih imaju ređe kada promene način života. Saveti koji mogu da pomognu u sprečavanju hipničkih trzaja uključuju:
- Izbegavanje preteranog umora – osoba može da izbegne preterani umor uz dovoljno kvalitetnog sna.
- Izbegavanje kofeina – izvori kofeina, kao što su kafa, čaj i čokolada, mogu da pomognu čoveku da se probudi. Međutim, konzumiranje kofeina kasnije tokom dana može preterano da stimuliše telo i mozak, što otežava čoveku da zaspi.
