Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Anksioznost može da izazove visok pritisak, ali i da bude njegov uzrok

Priredio/la: S. M.
15:00 - 05. 02. 2022.

Anksioznost je prirodna reakcija tela na stres pri čemu se pojačano luči hormon stresa, koji utiče na ubrzan rad srca

Anksioznost, visok pritisak Anksioznost može da bude posledica visokog pritiska, ali i uzrok Foto: Shutterstock

Anksioznost, pored osećaja brige i napetosti, može da izazove i određene fizičke simptome, uključujući ubrzan rad srca i znojenje, a može da utiče i na povećanje krvnog pritiska.  S obzirom na to da dugotrajna hipertenzija kod pacijenta pojačava zabrinutost, što može da izazove anksioznost, ova obostrana veza je nesporna.

Anksioznost oslobađa hormone stresa koji utiču na nivo pritiska

Anksioznost je prirodna reakcija tela na stres, pri čemu telo oslobađa, odnosno pojačano luči hormone stresa. Ti hormoni utiču na povećane otkucaje srca i sužavanje krvnih sudova, pa je logična posledica porast krvnog pritiska. Osobe sa intenzivnom anksioznošću, takođe, imaju veći rizik od hipertenzije. Naučnici kažu da su rano otkrivanje i lečenje anksioznosti posebno važni kod osoba sa hipertenzijom.

Anksioznost može da izazove oštećenje srca i bubrega

Povećanje krvnog pritiska izazvano anksioznošću je obično privremeno. Konstantno visok nivo anksioznosti, međutim, može izazvati oštećenje srca, bubrega i krvnih sudova na isti način na koji to može dugotrajna hipertenzija. Dugoročno, reakcije hormona povezanih sa anksioznošću mogu da izazovu i taloženje masnih naslaga, posebno oko stomaka i na njemu. Takođe, mogu da podstaknu i promenu ponašanja kao što je pojačana glad, što indirektno može doprineti hipertenziji.

Pojedini lekovi za anksioznost mogu povećati krvni pritisak

I neki lekovi za anksioznost mogu da utiču na viši krvni pritisak. Istraživanje iz 2017. godine otkrilo je da inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), lekovi koji se koriste za lečenje anksioznih poremećaja, mogu kao neželjeni efekat da povećaju krvni pritisak.

Simptomi hipertenzije

Simptomi hipertenzije, sa druge strane, mogu izazvati paniku ili anksioznost. Uobičajeni simptomi hipertenzije su:

  • promena vida
  • glavobolja
  • nepravilan srčani ritam
  • zujanje u ušima.

Ako doživljavate osećaj ekstremne anksioznosti uz simptome kao što su glavobolja ili kratak dah, odmah potražite medicinsku pomoć.

Promena životnog stila i navika

U cilju snižavanja visokog krvnog pritiska, lekari obično sugerišu određene promene u načinu života, kao što su:

  • izbegavanje ili ograničavanje alkohola
  • smanjenje unosa soli
  • ishrana zdrava za srce bogata voćem, povrćem i celim žitaricama
  • redovno vežbanje
  • prestanak pušenja
  • održavanje umerene telesne težine
  • akumulacija, smanjenje i izbegavanje stresa
  • kvalitetan san.

Lekovi za krvni pritisak

Postoji nekoliko vrsta lekova za lečenje visokog krvnog pritiska. Ovo su neki od njih, a treba ih uzimati isključivo kako je propisano:

  • inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE), koji sprečavaju da se krvni sudovi toliko suže
  • blokatori receptora angiotenzina II (ARB), da spreče sužavanje krvnih sudova
  • blokatori kalcijumovih kanala, koji omogućavaju opuštanje krvnih sudova
  • diuretici, koji uklanjaju višak vode i natrijuma iz tela.

Kada treba potražiti pomoć

Osobe koji misle da imaju simptome anksioznosti, hipertenzije ili kombinaciju, obavezno treba da potraže savet lekara. Ostali simptomi koji, uz navedene, indikuju lekarski savet su:

  • umor
  • mučnina
  • povraćanje
  • zbunjenost
  • bol u grudima
  • tremor mišića
  • kratak dah
  • bol u leđima
  • utrnulost ili slabost
  • teškoće u govoru.

Prognoza uz lečenje

I hipertenzija i anksioznost su stanja koja se mogu lečiti, a osoba sa anksioznošću neće nužno razviti hipertenziju. Pomoć je važno potražiti što pre, jer rano prepoznavanje simptoma i početak terapije poboljšava šansu za što bolje ishode lečenja i smanjuje rizik od komplikacija.

Može li stres izazvati visok krvni pritisak

Kada smo pod stresom, luče se hormoni epinefrin i kortizol, izazivaju odgovor tela poput „bori se“ ili „beži“. Takav vid prirodnog otpora izaziva reakcije kao što su:

  • povećan broj otkucaja srca
  • povišen krvni pritisak
  • anksioznost
  • nervoza
  • zabrinutost.

Kod osoba koje su izložene dugotrajnom stresu, može da dođe i do drugih simptoma koji mogu da utiču na opštu zdravstvenu sliku:

  • dijareja
  • bol u stomaku
  • višak kilograma
  • oslabljen imunološki sistem
  • anksioznost
  • depresija
  • nedostatak sna
  • umor
  • nesposobnost donošenja odluka
  • problemi sa pamćenjem
  • povišen krvni pritisak
  • povećan broj otkucaja srca
  • viši nivo masnoća u krvi.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend