Uračunljivost nije trajna osobina ličnosti, niti isto što i psihičko zdravlje, kaže prof. dr Dušanka Đurović

Kada se desi zločin koji šokira društvenu zajednicu i koji teško možemo da objasnimo, obično prvobitno pomislimo da je to učinila neuračunljiva osoba. Nekada pogrešno sve tumačimo kroz prizmu popularnih kriminalističkih serija, dok se stručnjaci pozivaju na zakon i nauku. Kako sve posmatra psihologija, za portal eKlinika govori psiholog prof. dr Dušanka Đurović.

Šta ispituje forenzička psihologija?

Procena uračunljivosti, odnosno odgovor na pitanje da li je osoba bila uračunljiva ili nije bila uračunljiva tokom izvršenja određenog dela, u sudskoj praksi je ozbiljan zadatak i izazov kako za psihološku, tako i za psihijatrijsku struku. Psiholozi kao sudski veštaci u sudskoj praksi učestvuju u proceni uračunljivosti najčešće u timu sa psihijatrima, ali mogu biti i samostalni veštaci kada nema pretpostavki o postojanju duševne bolesti, objašnjavaju stručnjaci.

Preporučujemo

- Procena uračunljivosti uvek je individualna i u kontekstu inkriminisanog dela. Osnova procene su karakteristike ličnosti i kognitivno funkcionisanje osumnjičenog. Konkretno, psihološka perspektiva posmatra uračunljivost kao ishod međusobnog delovanja kognitivnih procesa, testiranja realnosti, emocionalne regulacije i kontrole impulsa u konkretnoj situaciji. U forenzičkoj proceni ispituje se stepen očuvanosti ovih kapaciteta i njihov realni uticaj na ponašanje u kritičnom trenutku - objašnjava prof. Đurović.

I pored toga što je uračunljivost pravni pojam, sudska praksa u ovom slučaju koristi znanja iz psihologije i psihijatrije.

- Za ocenu uračunljivosti veoma je važna ocena veštaka, a adekvatno primenjen metod veštačenja može da prepozna tendenciju okrivljenog, odnosno da li je sklon da govori istinu ili ne - kaže prof. Dušanka Đurović.

Konkretno delo stavlja se u kontekst trajnih karakteristika ličnosti počinioca

Pojam uračunljivosti u stručnoj literaturi odnosi se na psihičku sposobnost osobe da u vreme izvršenja krivičnog dela razume značaj svog postupka i upravlja svojim ponašanjem. Prof. Đurović podvlači da uračunljivost ne možemo da izjednačavamo sa psihičkim zdravljem ili bolešću.

Krivični zakonik Republike Srbije definiše uračunljivost kao sposobnost shvatanja značaja svog dela i sposobnost upravljanja svojim postupcima.

- Važno je naglasiti da uračunljivost nije trajna osobina ličnosti, niti isto što i psihičko zdravlje ili bolest. Ona predstavlja funkcionalnu procenu mentalnog funkcionisanja u konkretnom trenutku i konkretnoj situaciji. Procenu uračunljivosti rade psihijatri i psiholozi i ona se kategoriše u četiri stepena: potpuna neuračunljivost, bitno smanjena uračunljivost, smanjena uračunljivost, ali ne do bitnog stepena, i potpuna uračunljivost. U psihološkoj proceni uračunljivosti primenjuju se metode forenzičke psihologije. Svako konkretno delo stavlja se u kontekst trajnih karakteristika ličnosti počinioca i na osnovu toga procenjuje se koliko su te trajne karakteristike bile značajne za konkretno delo u konkretnom trenutku. Konačnu odluku donosi sud, ali sud ceni i uzima u obzir i ocenu veštaka o stepenu uračunljivosti - kaže prof. Dušanka Đurović.

Nisu svi mentalno oboleli automatski i neuračunljivi

Pitali smo prof. Đurović u kojoj meri su izvršioci teških krivičnih dela mentalno bolesne osobe, a koliko „normalni“ ljudi, uzorne komšije. Da li sve mentalne bolesti mogu automatski da se povežu sa neuračunljivošću?

- Procenat mentalno obolelih među izvršiocima krivičnih dela jednak je procentu mentalno obolelih u opštoj populaciji. Neuračunljivost najčešće nastaje usled mentalnih bolesti ili značajnog oštećenja kognitivnih funkcija, ali ne postoji potpuna jednakost. Nisu svi mentalno oboleli automatski i neuračunljivi, niti su svi koji se proglase neuračunljivim istovremeno i mentalno bolesni - precizira prof. Đurović.

Da li jednom neuračunljiv znači i uvek neuračunljiv?

- Svako delo se posebno ocenjuje, pa se ne može uopštavati. Procena uračunljivosti nije potraga za dijagnozom, već za odgovorom na suštinsko pitanje odgovornosti: da li je u konkretnom trenutku postojala realna mogućnost izbora? U tom smislu, forenzička procena nije ni čisto pravna ni čisto klinička, već prostor u kojem se psihološko razumevanje ljudskog ponašanja prevodi u kriterijume pravičnosti. Upravo zato, uračunljivost ostaje jedna od najosetljivijih i najodgovornijih tačaka susreta prava i psihologije - zaključuje prof. Đurović.

Sagovornica portala eKlinika napominje i da su pri proceni neuračunljivosti, ali i u ostalim postupcima veštačenja, psiholozi kao veštaci u obavezi da se drže osnovnih načela psihološkog veštačenja, koja podrazumevaju, pored stručnosti, i izbegavanje predrasuda, odolevanje društvenim pritiscima i poštovanje pravila o prezumpciji nevinosti.

Prof. Dušanka Đurović je doktor psiholoških nauka i redovni profesor na Fakultetu organizacionih studija “EDUKA” u Beogradu. Zvanje doktora psiholoških nauka stekla je na Odseku za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Dugogodišnje iskustvo u praksi sticala je na Klinici za psihijatriju i Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. Bavi se i psihodijagnostikom i psihoterapijom dece i adolescenata koji se suočavaju sa izazovima odrastanja i sazrevanja, kao i psihološkim osnovama somatskih problema kod dece. U naučnoj produkciji autor je i koautor više udžbenika i radova iz oblasti kliničke, zdravstvene i forenzičke psihologije. Na listi je stalnih sudskih veštaka Ministarstva pravde Republike Srbije.

(eKlinika)