Foto: Shutterstock
Iznenadni srčani zastoj je posledica poremećaja električnog sistema srca usled kojeg dolazi do prestanka rada. Kada se srce ne snabdeva krvlju i hranjivim materijama u dovoljnim količinama, telo, mozak i drugi vitalni organi ne dobijaju dovoljne količine kiseonika, što može da rezultira i fatalnim ishodom.
Zastoj srca nije isto što i infarkt, jer su razlozi zbog kojih srce staje sa radom drugačiji u odnosu na iznenadni srčani zastoj. Naime, u slučaju infarkta do prekida rada dolazi usled zapušenosti krvnih sudova plakovima ili aktiviranjem tromba, što je stečeno stanje i jasan uzrok.
Stručnjaci navode da se iznenadni srčani zastoj kod aktivnih sportista starijih od 35 godina obično javlja zbog koronarne bolesti, a kod mlađih još uvek nisu definisani jasni uzroci. Postoji pretpostavka da genetska predispozicija igra važnu ulogu.
Ono što je razlog za veliki oprez kod osoba koje imaju predispoziciju za ovo stanje jesto to što je kod gotovo 50 odsto pacijenata iznenadni zastoj srca asimptomatski. Kod nekih ljudi može doći do palpitacija ili vrtoglavice. Nažalost, iznenadni srčani zastoj može biti i prvi i jedini simptom. Ludi sa komorbiditetima ili drugim kardiovaskularnim oboljenjima mogu imati kratak dah ili nedostatak istog i ubrzan srčani ritam.
Kada dođe do srčanog zastoja pacijent najčešće izgubi svest, uz otežano disanje. Reč je o izuzetno hitnom stanju koje zahteva reanimaciju i uspostavljanje ponovnog srčanog ritma.
Procenjuje se da se u Srbiji svake godine dogodi oko 7000 srčanih zastoja (izvor Crveni krst), a na nivou svetske populacije brojke rastu i okvirni procenat je 1 slučaj na 1000 ljudi.
Ukoliko mozak ostane pet minuta bez dovoljne količine kiseonika, dolazi do trajnog oštećenja mozga. Brza kardiopulmonalna reanimacija van bolničkog okruženja udvostručava šanse za preživljavanje srčanog zastoja. Stoga je jasno da je dobra informisanost i brzo prepoznavanje srčanog zastoja uz reakciju u vidu kardiopulmonalne reanimacije neophodna za preživljavanje pacijenta koji je doživeo iznenadni srčani zastoj.
Potrebno je, apeluju stručnjaci, da na preventivne preglede dolaze osobe koje već imaju srčane probleme i simptome poput bola u grudima i nedostatka daha. Međutim, kod sportista preventivni pregledi često mogu da daju lažnu sliku i zahtevaju redovnu ozbiljniju dijagnostiku.
Postoji i uređaj koji se zove implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD) i koji služi za otkrivanje i trenutno prekidanje opasnih poremećaja srčanog ritma. Sastoji od kućišta koje sadrži bateriju i elektronički sklop, katetera i elektrode koja se postavlja u srce.
Kućište ICD-a se postavlja ispod kože u području ispod ključne kosti.
Prednost ICD je u tome što može trenutno da prepozna poremećaj srčanog ritma i odreaguje stimulacijom (impulsi koji prekidaju ubrzane otkucaje) ili električnim šokom (defibrilacija). Uspešnost intervencije ICD-a je vrlo visoka, više od 98 odsto. Osim toga, ICD funkcioniše i kao elektrostimulator, odnosno pejsmejker, i može da spreči poremećaj u smislu previše usporenog rada srca.
Ovaj uređaj uz interventnu ulogu služi i kao baza podataka o važnim parametrima rada srca. Aktivan je non-stop, 24 časa dnevno. Postavlja se minimalno invazivnim hirurškim zahvatom, a njegova kontrola obavlja se u određenim vremenskim razmacima (otprilike šest meseci).