Bol u potkolenici zbog medijalnog tibijalnog stres sindroma ili upale pokosnice obično se opisuje kao oštar ili kao tup i pulsirajući. Upala pokosnice zapaljenje je tetiva, mišića i koštanog tkiva oko tibije, što je čest uzrok bola u potkolenici. Međutim, drugi faktori, kao što su povreda, koštana modrica ili prelom, takođe mogu izazvati bol u potkolenici.
Manja povreda potkolenice
Osoba sa povredom potkolenice zbog pada ili udarca može da ima bol ili modrice.
Simptomi manje povrede mogu da budu:
- otok
- bol
- modrice
- ispupčenje
- krvarenje
- ukočenost u nozi
Manje povrede usled udarca u potkolenicu generalno će brzo zaceliti. Manja povreda potkolenice može da se leči na sledeće načine:
- odmor
- stavljanje pakovanja leda, ali ne direktno na kožu
- lagano umotavanje povrede u zavoj
- podizanje noge iznad nivoa srca kako bi se zaustavilo krvarenje ili otok
Koštana modrica
Koštana modrica na potkolenici može biti posledica direktne traume, kao što je udarac ili udar u nogu tokom pada ili kada se bavite sportom. Može da prođe i nekoliko meseci pre nego što se izleči. Kontuzija kosti drugo je ime za koštanu modricu.
Koštana modrica nastaje kada traumatska povreda kosti uzrokuje mikro frakture. Za razliku od slomljene kosti, skeniranje modrice kosti neće pokazati jasnu liniju preloma ili promenu oblika kosti. Trauma takođe oštećuje krvne sudove pa se krv i druge tečnosti nakupljaju u tkivima. Ovo uzrokuje promenu boje kože oko oštećenog područja. Međutim, povreda je obično dublja od poznatih modrica na koži. Iako modricu možemo da imamo na bilo kojoj kosti, kosti bliže koži, kao što je potkolenica, mogu biti u većoj opasnosti od ove povrede. Rendgen možda neće pokazati modricu na kosti. Međutim, pojaviće se na skeniranju magnetnom rezonancom (MRI).
Nije uvek moguće da se otkrije da li je modrica površinska povreda kože ili je na kosti. Simptomi koštane modrice na potkolenici mogu da budu:
- produženi bol ili osetljivost
- oticanje mekog tkiva ili zgloba
- ukočenost
- promena boje u povređenom području
Koštane modrice mogu da se leče na sledeće načine:
- odmor
- stavljanje leda
- korišćenje lekova protiv bolova bez recepta (OTC).
- podizanje noge za smanjenje otoka
- nošenje potpore za ograničavanje kretanja, ako je potrebno
Za hematom ili teže modrice, lekar će možda morati da drenira modricu da bi uklonio višak tečnosti.
Stres fraktura
Stres frakture nastaju kada se mišići umore od prekomerne upotrebe i ne mogu da apsorbuju dodatni stres. Kada se to dogodi, mišić prenosi stres na kost. Ovo uzrokuje stvaranje sitnih pukotina ili preloma naprezanja.
Statistike sugerišu da su žene, sportisti i vojni regruti izloženi većem riziku od razvoja stres fraktura. Ovo je zbog stalnog stresa koji trpe kosti.
Nošenje teškog tereta tokom trčanja može povećati rizik, kao i manja gustina kostiju. Ovi faktori mogu dovesti do mikro pukotina u kosti, kojima je potrebno vreme da zarastu. Stres frakture mogu biti posledica:
- naglog povećanja fizičke aktivnosti
- nošenja neodgovarajuće obuće, kao što su pohabane ili neudobne cipele
- trčanje više od 40 km nedeljno
- ponavljajući trening visokog intenziteta
Simptomi stres frakture potkolenice su:
- bol u potkolenici prilikom dodirivanja ili stavljanja težine na nogu
- produženi bol
- osetljivost na mestu povrede
- otok na mestu povrede
Stres fraktura zahteva hitan tretman kako bi se sprečilo da se mala pukotina poveća.
Osoba koja ima stres frakturu može da je leči na sledeće načine:
- smanjenjem aktivnosti
- uzimanjem antiinflamatornih lekova, kao što su aspirin i ibuprofen
- upotrebom kompresionog zavoja
- korišćenjem štaka
Najbolji tretman za stres frakturu je odmor. Odmori može da potraje 6–8 nedelja da bi se kost u potpunosti zalečila pre postepenog ponovnog uvođenja aktivnosti.
Prelom kostiju
Prema American Academy of Orthopaedic Surgeons (AAOS), potkolenica je duga kost koju ljudi najčešće lome. Prelom potkolenice može nastati zbog značajne traume noge, kao što je saobraćajna nesreća ili loš pad.
Simptomi preloma tibije uključuju:
- jak, trenutni bol
- deformitet noge
- mogući gubitak osećaja u stopalu
- kost koja gura ili probija kožu
Ako lekar posumnja na slomljenu potkolenicu, svoju sumnju potvrdiće rendgenskim snimkom.
Lečenje će zavisiti od vrste frakture koju osoba ima. Za manje ozbiljne prelome, lečenje može uključivati nošenje:
- udlaga dok se otok ne smanji
- gipsa za imobilizaciju noge
- potpore za zaštitu i podršku noge dok ne zaraste
Otvoreni prelom ili onaj koji ne zarasta nehirurškim metodama može zahtevati operaciju.
Adamantinom i osteofibrozna displazija
Prema AAOS-u, adamantinom i osteofibrozna displazija (OFD) retki su tumori kostiju koji često rastu u potkolenici. Postoji mnogo sličnosti između ova dva tumora, a lekari smatraju da su povezani.
Adamantinom je sporo rastući kancerozni tumor koji čini manje od 1 odsto svih karcinoma kostiju i može se proširiti na druge delove kostiju. Kako navodi National Cancer Institute, adamantinom se obično pojavljuje kod mladih ljudi nakon što kosti prestanu da im rastu.
OFD takođe čini manje od 1 odsto svih tumora kostiju. To je nekancerogeni tumor koji se ne širi i često se formira tokom detinjstva.
Treći tip tumora koji se zove adamantinom sličan OFD-u sadrži kancerozne i nekancerozne ćelije i ne širi se na druge delove tela.
Najčešći simptomi oba tumora uključuju:
- otok u blizini mesta tumora
- bol u blizini mesta tumora
- prelom zbog tumora koji slabi kost
- krivljenje potkolenice
Lekar će posmatrati i predložiti rendgenske snimke i za OFD i adamantinom sličan OFD. Ako tumor izaziva krivljenje noge, lekar može preporučiti nošenje proteza. Operacija se preporučuje ako tumor izaziva deformitet ili prelom kostiju.
Adamantinomi će zahtevati operaciju za njihovo uklanjanje jer ne reaguju na hemoterapiju ili drugi tretman raka.
Pagetova bolest kostiju
Pagetova bolest kostiju uzrokuje da novoformirana kost postane abnormalno oblikovana, slaba i lomljiva. Prema AAOS-u, pogađa 2–3 procenta ljudi starijih od 55 godina. Posle osteoporoze, Pagetova bolest je drugi najčešći poremećaj kostiju. Iako Pagetova bolest može uticati na bilo koju kost u telu, uglavnom se javlja u kičmi, karlici, butnoj kosti i potkolenici.
Više od 75 odsto ljudi sa Pagetovom bolešću neće imati simptome. Međutim, ako su simptomi prisutni, oni mogu da budu:
- bol u kostima
- tup bol
- krivljenje kostiju
- prelomi kostiju
- gubitak osećaja ili pokreta
- umor
- gubitak apetita
- zatvor
- bol u stomaku
Ako neko nema nikakve simptome Pagetove bolesti, lekar može jednostavno da ga prati. Lečenje Pagetove bolesti može uključivati:
- antiinflamatorne lekove
- korišćenje štapa ili potpora
- bisfosfonatne lekove
- suplemente kalcijuma i vitamina D
- hirurgiju
Fibrozna displazija
Prema AAOS-u, oko 7 procenata svih benignih tumora kostiju su fibrozna displazija. Ljudi sa fibroznom displazijom imaće abnormalni rast fibroznog tkiva na mestu normalne kosti.
Fibrozna displazija se najčešće javlja u:
- femuru
- potkolenici
- rebrima
- lobanji
- humerusu
- karlici
Veoma retko, fibrozna displazija može postati kancerogena, i javlja se kod manje od 1 odsto ljudi.
Simptomi fibrozne displazije uključuju:
- tup bol koji se pogoršava tokom aktivnosti ili se pogoršava tokom vremena
- prelom kostiju
- krivljenje kostiju nogu
- probleme sa hormonima
Znaci fibrozne displazije koja postaje kancerogena uključuju brzo oticanje regiona i povećanje nivoa bola.
Lečenje fibrozne displazije je uz pomoć:
- posmatranja
- bisfosfonata
- korišćenja proteza/potpora
- hirurgije
Faktori rizika za bol u potkolenici
U nekim slučajevima, bol u potkolenici može nastati zbog faktora koji su van naše kontrole, kao što su starost ili genetika. Faktori rizika variraju u zavisnosti od uzroka bola u potkolenici.
Faktori koji mogu povećati rizik od razvoja bola u potkolenici uključuju:
- prekomerne fizičke vežbe
- trčanje više od 40 km nedeljno
- često trčanje na stazi
- naglo povećanje fizičke aktivnosti
- nizak nivo vitamina D
- bavljenje sportom
- ravna stopala ili abnormalno visok ris
- kompartment sindrom, koji, ako se desi nakon traume, zahteva hitnu medicinsku pomoć
Prevencija bolova u potkolenici
Možda nećemo moći da sprečimo neka od stanja koja izazivaju bol u potkolenici, kao što su genetska stanja i nesreće. Međutim, bolove u potkolenici od povrede možemo da sprečimo na sledeće načine:
- pazeći da se previše ne naprežu
- da nosimo cipele koje amortizuju udarce
- da nosimo štitnike za potkolenice
- postepeno povećavajući nivo aktivnosti
Kada treba da odemo kod lekara
U mnogim slučajevima, zbog bola u potkolenici nećemo morati da odemo kod lekara. Međutim, hitna medicinska pomoć potrebna je kod sledećih simptoma, koji mogu ukazivati na prelom:
- jak bol
- otok
- modrice
- promena oblika
- zvuk pucketanja
- nemogućnost da stanemo na nogu
Ako primetimo neobičnu izraslinu ili kvržicu, treba da odemo kod lekara, koji može da uradi testove i vidi da li postoji benigni ili maligni tumor.
Osobi sa manjom povredom, kao što je modrica ili ogrebotina, obično neće biti potrebna medicinska pomoć. Međutim, kod velikih modrica koje ne nestaju nakon nekoliko dana može da bude potrebno da ih lekar drenira kako bi se ubrzalo zarastanje.
