– Veoma je važno da shvatimo da nije bitno samo ukloniti bore i određene znake starenja koje vidimo u ogledalu kad se pogledamo obično ujutro, nego da moramo paralelno sa tom brigom o našem spoljašnjem izgledu, bez obzira što živimo u vremenu i okruženju koje potencira važnost spoljašnje lepote i spoljašnjeg izgleda, da ne kažem pakovanja, moramo da vodimo računa i o sadržaju. Moramo da vodimo računa o tome da naše zdravstveno stanje i stanje naših organa unutar tela, koliko god je moguće, bude blizu onoga kako izgledamo spolja – kaže u današnjem ePodcastu dr Dejan Antonić, specijalista estetske i antiejdžing medicine.
U prošloj epizodi ePodcasta govorili smo sa prof. dr Nebojšom Marićem, specijalistom grudne hirurgije o Putu pacijenata kada saznaju da imaju rak pluća
Naš sagovornik kaže da mu se često dešava da u ordinaciju, s obzirom da se estetskom i antiejdžing medicinom bavi već 15 godina, dođu pacijenti koji već dugo dolaze na održavanje spoljašnjeg izgleda, a imaju razne zdravstvene probleme.
– Zdravstveni problem se može odraziti i na spoljašnji izgled. Zato sam odnedavno u svojoj ordinaciji uveo jednu mogućnost, da se urade genetski testovi koji su vrlo komforni za pacijenta. Sa unutrašnje strane obraza se uzme bris štapićem (bukalni bris). Taj bris, odnosno taj štapić, se pakuje u epruvetu koja se šalje u genetsku laboratoriju gde se određuje, mikroskopski, realna starost našeg organizma. Odnosno, meri se dužina specifičnih delova genetskog materijala koji se zovu telomere. Te telomere se nalaze na svakom našem hromozomu u svakoj našoj ćeliji. Kada se rodimo, one su jako dugačke i imaju sposobnost regeneracije. Međutim, kako starimo svakog dana života te telomere se skaraćuju – objašnjava dr Dejan Antonić.
– Šta je uloga tih telomera? Ti telomeri su kao kapice na krajevima hromozoma, koje štite naš genetski materijal od oštećenja izazvanih raznim faktorima. Ishrana, spoljna sredina, sv toksini koji nas okružuju i koji se nalaze i u vazduhu, u vodi, u hrani, alkoholu, duvanu. Do neke 20-te, 25-te godine života, oni imaju moć regeneracije, odnosno ne skraćuju se. Zato što naš genetski materijal, pored standardnog DNK-a, ima i tu reparacionu RNK, odnosno vrstu genetskog materijala koja je zadužena za reparaciju, za obnavljanje unutra. Kako starimo, ta reparaciona RNK, odnosno ti telomeri, sve manje i manje mogu da se obnavljaju, da se produžuju. Oni se skraćuju, da bi u jednom momentu na jednoj ćeliji ili grupi ćelija došlo do toga da naš genetski materijal više nema te male kapice zaštite i ta ćelija umire. I to je ovako pojednostavljeno upravo razlog starenja i bolesti – objasnio nam je dr Dejan Antonić.
Upravo se na osnovu ovog genetskog testa, koji je dr Antonić spomenuo, određuje dužina telomera. Da li je telomera u skladu sa prosečnom dužinom telomere nekoga ko ima 40 godina, ako zaista imate toliko godina, ili je duža, pa odgovara genetskom materijalu osobe od 30 godina ili je toliko skraćena, pa osoba koja ima 40 godina zaista ima genetski materijal osobe stare između 50 i 60 godina. Zašto je važno uraditi ovaj genetski test?
– Zato što kad utvrdimo genetsku starost, možemo toj osobi dati vrlo praktične, lako primenljive savete kako da sačuva svoj genetski materijal. Ili, ako je genetski materijal mlađi, šta treba da radi da nastavi da ga održava tako mladim, ili ako je on već prestara, a osoba ima recimo samo 30 ili 40 godina, a telomeri su na nivou nekoga od 60, šta može da promeni u svom životu, u načinu ishrane, u fizičkoj aktivnosti, u suplementaciji, kako bi se ti telomeri ubrzano obnavljali, produžili i u stvari podmladili – kaže dr Dejan Antonić.
U današnjem ePodcastu od dr Dejana Antonića dobili smo odgovore i o tome koliko puta treba uraditi genetski test, da li gojazne žene zaista izgledaju mlađe, da li visoke cene garancija za visok kvalitet estetskih procedura. Da biste i vi saznali odgovore na ova ali i mnoga druga pitanja, pogledajte naš ePodcast.
Dr Dejan Antonić, osnivač ordinacije Esthelligence, diplomirao na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu 1996. godine. Radio je kao lekar na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, potom na Institutu za majku i dete i u farmaceutskim kompanijama. Od 2008. godine profesionalnu karijeru nastavlja u Pragu, gde živi i radi do 2014. godine. U Pragu započinje svoje školovanje iz oblasti estetekse medicine na Institutu doktorske kozmetologije i dermatologije. Tada započeto usavršavanje traje i dalje a prošao je kroz mnoge svetske škole od Frankfurta i Dubaia do Pariza, Monte Karla, Treviza, Bangoka, Los Andjelesa, Barselone…
Član je Lekarske komore Srbije od 2015. godine, član upravnog odbora Srpskog udruženja estetske i antiejdžing medicine (SESIAM) i član Nacionalnog udruženja lekara estetske medicine Srbije (NULEM).