Foto: Shutterstock
Opstipacija je jedan od češćih zdravstvenih problema, koji je praćen osećajem nadutosti, grčevima, gasovima, bolom u stomaku. Opstipacija (zatvor) je retka i/ili otežana defekacija. Pacijenti se žale na tvrdu stolicu i/ili nepotpuno pražnjenje creva. Stanje je uglavnom posledica neodgovarajuće ishrane, stresa, manjka fizičke aktivnosti, ali može da bude izazvano i upotrebom nekih lekova. U najređim i najtežim slučajevima opstipacija je posledica bolesti nerava, muskulature rektuma, zida debelog creva, lezije rektuma i anusa.
Kada se radi od hroničnoj opstipaciji ne postoji jedinstvena definicija ovog stanja. Za jednu grupu stručnjaka hronična opstipacija je otežano pražnjenje creva, a za drugu to je retko pražnjenje creva. Zajednički činilac je činjenica da problemi traju duže od nekoliko nedelja. Pacijenti navode da imaju nagon na nuždu, ali da je ma koliko dugo sedeli u toaletu defekacija nemoguća. U nekim slučajevima moguće je pražnjenje creva, ali ono je neodgovarajuće, stolica je tvrda i količinski mala.
Hronični zatvor se generalno definiše kao stanje sa manje od tri stolice nedeljno, koje traje nekoliko meseci. Ipak i ova odrednica nije do kraja tačna. Niko ne može do kraja da kaže koliko je stolica na nedeljnom nivou fiziološki normalno. Nevolja je ako hronični zatvor remeti kvalitet života, stvara neprijatnosti, utiče na radne obaveze i slobodno vreme.
Mit – Stolica mora da bude redovna, jednom dnevno.
Istina – Manje od 50 odsto osoba ima jednu stolicu dnevno
Mit – Stanje u kojem je manje od pet ili šest stolica na nedeljnom nivou je hronična opstipacija.
Istina – Velika većina, 95 odsto, odraslih osoba u toku jedne nedelje ima tri do 21 defekaciju, tri stolice nedeljno su uobičajene i sasvim normalne.
Mit – Toksini se talože u crevima ukoliko je pražnjenje creva neredovno.
Istina – Nema dokaza da se „toksini“ akumuliraju kada je pražnjenje creva retko. Ipak, ukoliko i posle promene načine ishrane (konzumacija namirnica sa velikom količinom vlakna) i upotrebe laksativa ne dođe do poboljšanja obratite se lekaru.
Mit – Osobe koje se zdravo hrane, vežbaju i piju dovoljne količine tečnosti ne mogu da imaju hroničnu opstipaciju.
Istina – Na rad creva i proces varenja hrane utiče više činilaca. Velike traume pogađaju ceo organizam. Zlostavljanje, jak stres prouzrokovan gubitkom najbližih, razvod, neki su od psihičkih okidača za pojavu opstipacije. Osobe koje se bore protiv depresije često pate od hronične opstipacije, koja može da bude i posledica organske bolesti, na primer, da nastane usled poremećaja funkcije rada štitaste žlezde.
Prilikom jela hrana dospeva u digestivni trakt, a creva apsorbuju hranjivu materije i vodu iz hrane, proces se nastavlja dalje dok se ne formira stolica. Do opstipacije i tvrde stolice, prema jednoj teoriji, dolazi jer u daljem procesu telo uzima previše vode iz stolice. Prema drugoj teoriji, neodgovarajući hormonski odgovor na unetu hranu može da izazove hronični zatvor.
Stručnjaci naglašavaju da je potrebno više daljih istraživanja, kako bi se bolje razumelo zbog čega se javlja zatvor i kako bi se otkrila misteriozna veza između creva, hormona i mozga.
Zdrave životne navike mogu da budu od velike koristi i da ublaže simptome neprijatne hronične opstipacije. Preporuka je da svako jutro u isto vreme idemo u toalet i da pokušamo da stvorimo naviku. Peristaltika debelog creva je najaktivnija u jutarnjim satima.
Ne odlažite nagon na pražnjenje creva. Ukoliko redovno odlažemo defekaciju, može doći do problema. Što je stolica duže u crevima, apsorbuje se više vode iz stolice i teže je pražnjenje. Bitno je da znamo da se potreba za defekacijom povećava i posle obroka.
Stres snažno deluje na creva, pa je važno u takvim situacijama, ako je moguće da primenjujemo neku od tehnika opuštanja. Stres jako deluje na proces varenja. Dr Satish Rao sa The University of Iowa naglašava da mnoge osobe ne žvaću hranu, gutaju je na brzinu i pod stresom. Savet stručnjaka je da pijemo dovoljne količine tečnosti, pre svega vode i da unosimo malo više tečnosti posle intenzivne fizičke aktivnosti.
Dijetalna vlakna i laksativi, kao što su psilijum ili metilceluoza, mogu da ublaže hronični zatvor. Smatra se na primer, da pšenične mekinje povećavaju količinu stolice i podstiču peristaltiku. Savet je da laksative koristimo oprezno, u kraćem vremenskom roku i pod kontrolom stručnjaka.
Dr Rao objašnjava da konstipacija nije učestalost (ili neučestalost) pražnjenja creva, već kompleks simptoma, koji se manifestuje jakim naprezanjem pri defekaciji, tvrdom stolicom, osećajem nepotpunog pražnjenja creva, retkim stolicama.
Do hroničnog zatvora može doći zbog disfunkcije mišića karlice koji učestvuju u pražnjenju. Potencijalni problemi su nesposobnost opuštanja mišića karlice, kako bi bili mogući pokreti pražnjenja, mišići karlice ne koordinišu stanje opuštanja i kontrakcije, do zatvora može doći i usled slabljenja mišića karlice. Uporna opstipacija nekada je i posledica sindroma nervoznih creva, kada se u procesu pražnjenja smenjuju dijareja i tvrda stolica.
Hronična opstipacija zapaža se i kod starijih osoba, koje uglavnom sede tokom dana, unose manje količine hrane i tečnosti. Dodatni problemi su mogući, ukoliko se u ovakvoj situaciji nekontrolisano primenjuju laksativi. Moguće je da se stvori zavisnost od laksativa i da bez njih u jednom momentu nije moguća defekacija.
Hronična opstipacija može biti i posledica upotrebe više grupa lekova za različite zdravstvene probleme. Narkotični analgetici koji se nekada koriste za teške bolove kod osteoartritisa, upalnih artritisa, mogu da izazovu zatvor. Pojedini stručnjaci zato, pre primene lekova, savetuju sve mere predostrožnosti da ne bi došlo do opstipacije.