Foto: Shutterstock
Svaka ćelija u našem telu ima svoj životni vek, koji je jednak fizičkom egzistiranju našeg tela. Dakle, sve ćelije se rađaju, žive, ali ih svi živi višećelijski organizmi planski – programirano ubijaju. Ovaj proces poznat je kao apoptoza.
Reč apoptoza (apoptosis) je starogrčkog porekla i znači opadanje. Proces se sastoji od niza biohemijskih procesa kroz koje se menja ćelijska morfologiju. Kada organizam više nema potrebu za nekom ćelijom, praktično dolazi do njenog samouništenja. Brojke iz istraživanja kažu da svaka odrasla osoba apoptozom dnevno eliminiše odnosno uništi i do 70 milijardi ćelija. Sam proces apoptoze se odvija u nekoliko faza:
Apoptoza je u doslovno značenju programirano, strogo regulisano ćelijsko samoubistvo, koje govori i o tome koliko je ljudsko telo zapravo kompleksan mehanizam. Ovaj proces otpočinje kada sama ćelija „oseti“da je pod prevelikim pritiskom ili stresom iz različitih razloga, ili kada dobije informaciju od dugih ćelija da je vreme da se nestane, ugasi se, uništi. Radi se o nepovratnom postupku, pa kada apoptoza počne ne može da se zaustavi – posledica je konačna ćelijska smrt.
Poput kompletnog organizma, svaka ćelija je jedinstvena u složenosti, ali je neminovno da se u procesu apoptoze dogodi greška. Ukoliko nije uranvotežena, telo trpi posledice i oštećenja. Preterana apoptoza vodi organe u atrofiju a nedovoljna do neadekvatnog umnožavanja ćelija i razvoja bolesti, među kojima su i maligne.
Povrede ćelija takođe dovode do njihove promene pa i do neplanirane, dramatične i preuranjene ćelijske smrti. Međutim, tada nije reč o apoptozi već o nekrozi. To objašnjava i najvažniju razliku: apoptoza je strogo programiran kontrolisan proces čija je posledica pozitivan efekat na stanje organizma i životni vek, a nekroza je prisilno odumiranje. Još jedna razlika između nekroze i apoptpze je u tome što apoptoza razlaže ćelije na mala apoptozna tela, koje dalje ćelije apsorbuju. Time se sprečava moguća šteta po okolne zdrave ćelije i tkiva.
Naučnici Stanford University analizirali su ćelije žabljih jaja i otkrili veoma zanimljive detalje apoptoze. Izračunali su da je brzina kretanja apoptoznog talasa jednaka brzini ćelijske smrti. Prema ovim navodima, ćeliji veličine 100 mikrometara potrebno je oko 3 minuta i 20 sekundi da odumre.
Reč je, saglasna je naučna zajednica, o veoma važnom podatku koji bi mogao da bude revolucionaran. Naime, bolje poznavanje apoptoze i procesa kontrolisane ćelijske smrti, moguće da će to biti iskorišćeno u lečenju karcinoma ili drugih bolesti čija su osnova i uzrok procesi promene ćelija (Alchajmerova bolest).