Tihi srčani udar: ne zanemarujte sumnjive, neobjašnjive simptome

Tihi srčani udar javlja se bez klasičnih simptoma bola ili pritiska u grudima, iznenadnog kratkog daha, vrtoglavice ili znojenja. Istraživanja procenjuju da su između 20 i 50 odsto svih srčanih udara tihi srčani udari. Suptilni, a neobjašnjivi simptomi kao što su umor, opšta nelagodnost, probavne smetnje i bol u grudima mogu da ukazuju na ovo stanje i da zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Kako prepoznati suptilne simptome tihog srčanog udara

Tihi srčani udar često se javlja bez tipičnih simptoma srčanog udara. Često su simptomi tihog srčanog udara blagi i kratki, pa se mešaju sa simptomima nekog drugog problema ili ignorišu. Treba potražiti hitnu medicinsku pomoć ako osetimo bilo koji od sledećih simptoma:

• opšta fizička nelagodnost
• loše varenje
• mučnina ili vrtoglavica
• iznenadno lagano znojenje
• simptomi slični gripu
• slabost ili umor koji bismo inače mogli da pripišemo stresu ili prevelikom naprezanju
• nelagodnost u centru grudi, ruku, leđa, vrata ili vilice, koja može imitirati osećaj istegnutog mišića

Kao i srčani udar, tihi srčani udar remeti protok krvi i uzrokuje ožiljke i oštećenje srca, zbog čega bi ove simptome trebalo da shvatimo ozbiljno. Jedini način da sa sigurnošću znamo da doživljavamo tihi srčani udar jeste da odemo u bolnicu radi ispitivanja i uspostavljanja dijagnoze.

Komplikacije usled nelečenih simptoma tihog srčanog udara

Srčani udar, bio tih ili ne, može oštetiti srce. Druge komplikacije tihog srčanog udara mogu da budu:

• ožiljci na srčanom mišiću
• povećan rizik od težeg srčanog udara
• čak tri puta veći rizik od umiranja od koronarne bolesti

Razumevanje sopstvenog rizika

Faktori rizika za tihi srčani udar imitiraju faktore rizika za kardiovaskularne (srčane) bolesti uopšte. Određena zdravstvena stanja, ponašanja, porodična istorija i poodmakle godine mogu doprineti našem riziku.

• Zdravstvena stanja: visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes i gojaznost
• Ponašanje: ishrana bogata zasićenim i trans mastima, nedovoljno vežbanje, konzumiranje previše alkohola i upotreba duvana
• Porodična istorija: određena genetika može da bude predispozicija za srčane bolesti; izbor načina života koji se prenosi kroz generacije (npr. način ishrane, upotreba duvana, itd.) takođe može doprineti riziku od srčanih oboljenja
• Poodmakla starost: rizik od srčanih bolesti raste s godinama

Razumevanje naših faktora rizika može nam pomoći da budemo u skladu sa svojim telom i da prepoznamo simptome mini srčanog udara koji bi inače mogli ostati neprimećeni.

Ako imamo faktore rizika i doživimo bilo koji od simptoma tihog srčanog udara, od vitalnog je značaja da se obratimo lekaru što je pre moguće. Što pre zatražimo hitnu medicinsku pomoć, brži medicinski tretman može da počne i da na najmanju moguću meru svede oštećenje srca.