Kao rezultat preterivanja u hrani i piću ali i niskim temperaturama vazduha, broj srčanih i moždanih udara zimi značajno raste, a s obzirom da tokom praznika manji broj ljudi potraži medicinsku pomoć, misleći „preterali smo u hrani”, „previše se popilo”, „nije to ništa, proći će”, povećava se i broj smrtnosti od srčanih i moždanih udara.
Uticaj stesa na rad srca i krvnih sudova
Za one koji već imaju povećan rizik od kardiovaskularnih problema poput srčanog ili moždanog udara, stres izazvan praznicima može dovesti do tačke „pucanja”, kaže Laxmi Mehta, doktorka medicinskih nauka i kardiolog na Univerzitetu Ohio State’s Wexner Medical Center.
Deo stresa može biti dobar, poput uzbuđenja zbog susreta s porodicom i prijateljima. Drugi faktori, poput finansijskih problema, putovanja i prepunog spiska obaveza, predstavljaju loše izvore stresa – ali svi oni utiču na zdravlje srca. Čak i blagi stres može imati uticaj jer povećava upalu u telu, što je povezano s povišenim krvnim pritiskom i smanjenjem „dobrog” HDL holesterola.
– Manje smo oprezni tokom praznika kada je u pitanju zaštita srca, prepustimo se više nezdravim namirnicama i konzumiranju koje čašice više alkohola – kaže dr Mehta.
Alkohol kao uzrok pojave „sindroma prazničnog srca”
Konzumiranje previše alkohola posebno je opasno jer može izazvati tzv. „sindrom prazničnog srca”, termin koji se koristi za opisivanje aritmija srca ili nepravilnog ritma srčanih otkucaja koji mogu biti posledica preteranog unosa alkohola. Alkohol u kombinaciji s hranom koja sadrži previše natrijuma i šećera pravi srcu stres i, u nekim slučajevima, može dovesti do moždanog udara. Kad pijemo previše, takođe smo skloniji pušenju, što smanjuje protok krvi do srca i povećava rizik od srčanog udara.
– Svi smo ljudi i nismo savršeni, ali umerenost u vezi s hranom, a posebno alkoholom, može daleko smanjiti rizik od iznenadnog srčanog ili moždanog udara – kaže dr Laxmi Mehta.
Nedostatak sna kao uzrok porasta krvnog pritiska
Ostajanje budnim do kasno u noć takođe dovodi do nedostatka sna, što može biti loše za srčane bolesnike, kaže Johanna Contreras, doktorka medicinskih nauka i kardiolog u kliničkom centru Mount Sinai.
Kod osoba koje spavaju manje od 6 sati može doći do naglog porasta krvnog pritiska, a kod pacijenata sa hipertenzijom to može biti rizično. Planirajte unapred kako konzumiranje alkohola, noćni izlasci i putovanja ne bi ometali vaš san, preporučuju stručnjaci.
– Dobar san je toliko važan za srčane bolesnike, i kada ne spavamo, takođe smo skloniji prejedanju narednog dana – kaže dr Contreras.
Dobar izbor hrane i fizička aktivnost
Izbor zdravije hrane koja uključuje obilje svežeg voća i povrća umesto konzerviranog, koji sadrži previše natrijuma, je važan. Osobe s dijabetesom trebaju unapred da isplaniraju i unapred znaju šta će jesti. Osobe s dijabetesom su pod povećanim rizikom kada ne vode računa o ishrani jer prekomerna koncentracija šećera u krvi može oštetiti zidove arterija i povećati rizik od srčanog udara.
Fizička aktivnost tokomzimskih meseci takođe je važna za smanjenje faktora rizika od srčanog i moždanog udara. Sigurno je vežbanje tokom zime drugačije nego tokom toplih dana, ali i dalje je potrebno biti aktivan. Šetajte, igrajte košarku ili fudbal s decom, sankajte se ili istrčite. Ako provodite vreme napolju tokom hladnog vremena, preduzmite mere opreza kako biste ostali zagrejani, jer kada temperature padnu, krvni sudovi se stežu, povećavajući krvni pritisak, što smanjuje cirkulaciju i stavlja dodatni teret na srce, kaže trener za zdravlje i performanse James Cunningham.
Nošenje više slojeva odeće, kako biste zadržali toplotu i formirali zaštitni izolacioni sloj, ključno je. Glavu, prste i lice takođe treba pokriti jer se i na tim delovima tela najviše gubi toploga.
– Slojevito oblačenje je ključno. Počnite s osnovnim slojem koji uklanja vlagu s kože, dodajte izolacioni srednji sloj poput flisa, zajedno s tankim vodootpornim slojem – preporuka je James Cunninghama.
Saveti za očuvanje zdravlja srca
Pravilno zagrijavanje je takođe je važno jer nagla fizička napetost može previše opteretiti srce. Hladno vreme može izazvati grčenje koronarnih arterija, nazvano vazospazam, posebno kod osoba s visokim krvnim pritiskom ili visokim holesterolom.
– Kada čistite sneg, na primer, vaša srčana frekvencija može porasti, što može doprineti dodatnom opterećenju srca – kaže dr Mehta.
Najvažnije od svega je da, ako imate simptome srčanog ili moždanog udara, odmah pozovite hitnu pomoć. Simptomi srčanog udara uključuju bol ili nelagodnost u grudima; vrtoglavicu; mučninu; povraćanje; bol u vilici, vratu ili leđima; i otežano disanje. Simptomi moždanog udara uključuju oduzetost u licu, ruci ili nozi, zbunjenost, teškoće u govoru, probleme sa vidom, nestabilnost, vrtoglavicu ili tešku glavobolju.
– Ukoliko stignete na vreme lekari mogu eliminisati ugrušak koristeći sredstvo za razređivanje krvi u prvih 3 sata, i na taj način sprečiti da dođe do oštećenje mozga ili srca. Međutim, ako se ugrušak za to vreme ne ukloni, sva tkiva oko njega će odumreti jer su odsečena od protoka krvi i kiseonika, uzrokujući oštećenje mozga kod pacijenata sa moždanim udarom i srca kod pacijenata sa srčanim udarom – kaže Contreras.
Lekari mogu mnogo toga učiniti kako bi, prvenstveno spasli život a potom i sprečili buduća oštećenja, ali samo ako potražite pomoć na vreme i budete odgovorni prema sebi i svom zdravlju.
