Bartolinijeve žlezde su parne, ima ih dve, veličine su zrna graška i nalaze se sa obe strane u donjoj trećini velikih stidnih labija. Njihov izvodni kanal se izliva u vaginalni ulaz, one luče sluz i zadatak im je da vlaže ulaz u vaginu. Kada se izvodni kanal zatvori iz različitih razloga, dolazi do problema, a oni se rešavaju hirurški. Bartolinijeve žlezde su nazvane po danskim anatomima Casparu Bartholinu i njegovom bratu Thomasu Bartholinu, koji su ih prvi put opisali u 17. veku.
Do upale dolazi obično samo s jedne strane labija, ali ponekad se može javiti i obostrano.
– U normalnim uslovima, te žlezde ne mogu da se napipaju, a ukoliko mogu da se napipaju, to znači da je došlo do začepljenja izvodnog kanala koje može biti praćeno i upalom – kaže prof. dr Ljiljana Mladenović Segedi, ginekolog akušer u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Vovjodine.
– Kada imamo začepljenje izvodnog kanala bez znakova upale govorimo o cisti Bartolinijeve žlezde. Cista može da bude i do tri, četiri cm velika. Do začepljenja dolazi zbog neke mehaničke traume, kao što su uzan donji veš ili odeća, vožnja bicikla, zbog neke iritacije ili zbog bakterijske infekcije. Kada se jednom javi, može ponovo da se pojavljuje, odnosno da recidivira – objašnjava profesorka Mladenović Segedi.
Prema njenim rečima, ako postoji i upala, onda pored otoka u kliničkoj slici dominira bol, toliko da žena ne može da hoda. Tada govorimo o apscesu ili pravilnije rečeno empijemu Bartolinijeve žlezde.
– U početku uvećana žlezda može biti tvrda na dodir, a vremenom omekšava. Može da dođe do spontane perforacije, odnosno pucanja, kada izađe gnoj i tada praktično dolazi do samoizlečenja – ispričala je dr Mladenović Segedi.
Ukoliko ne dođe do spontanog pucanja, treba da se uradi intervencija – incizija ili marsupijalizacija. Intervencija može da se radi i u lokalnoj i u opštoj anesteziji. Potrebno je da se napravi rez, kako bi se evakuisao sadržaj iz te ciste/empijema i ona se ispere. Dr Mladenović Segedi kaže kako se nekada radi marsupijalizacija, što je drugačija intervencija, kada se u totalnoj anesteziji pravi novi otvor, te je potrebno i ušivanje.
– Ako je u pitanju samo cista, može da se uradi ekstirpacija kapsule ciste. To se izvodi u operacionoj sali, jer intervencija može da se iskomplikuje ozbiljnim krvarenjem i idealno je da se radi u opštoj anesteziji – napomenula je dr Mladenović Segedi.
Doktorka upozorava da je važno da se žene jave kada primete promenu, a napominje da može da se javi bezmalo u svakom životnom dobu.
– Najčešće se javlja kod seksualno aktivnih žena, koje su u generativnom periodu, a ređe kod žena u postmenopauzi – kazala je dr Mladenović Segedi.
Kako objašnjava, ženama se ne daju antibiotici, osim ako nisu u pitanju osobe koje imaju dijabetes ili su imunokompromitovane, kao i kod onih gde se upala već proširila na okolno tkivo.
– Bakterije stižu na to mesto iz okolnih organa (vagine, perianalne regije), te stoga osim Bartolinijeve žlezde, treba da se leči i pojačan vaginalni sekret. Primenjuju se vaginalete i lokalna dezinfekciona sredstva. Po izlečenju treba uraditi kontrolni pregled i iskontrolisati briseve – objasnila nam je prof. dr Ljiljana Mladenović Segedi.