Kardiovaskularne bolesti uglavnom se povezuju sa visokim krvnim pritiskom, holesterolom i štetnim navikama kao što je pušenje. Stručnjaci skreću pažnju da upala može da bude razlog blokade koronarnih arterija kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca ili koronarnom bolešću. Ovim nazivom stručnjaci označavaju grupu kardiovaskularnih bolesti koje nastaju zbog umanjenog protoka krvi kroz arterije, čiji je zadatak da srce snabdeju krvlju i kiseonikom.
Zapaljenje kao razlog za kardiovaskularne bolesti
Do 25 odsto pacijenata koji pretrpe akutni infarkt nemaju ni jedan od tradicionalnih faktora rizika kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola u krvotoku, dijabetes. Reč je o osobama koje ne puše.
Dr Muiris Houston objašnjava da je genetika faktor rizika za neke od ovih pacijenata, dok se u poslednjih nekoliko godina sve češće govori i zapaljenju kao razlogu zbog kojeg dolazi do kardiovaskularne bolesti.
CANTOS studija
Stručnjaci okupljeni oko European Society for Cardiology izneli su pre nekoliko godina rezultate CANTOS studije, koja je postavila pitanje – da li smanjenje upale kod pacijenata koji su već imali srčani udar može da umanji rizik od drugog infarkta? Proučavano je delovanje kanakinumaba, ljudskog monoklonskog antitela koje inhibira delovanje interleukina-1 i tako sprečava upalu.
Studija je obuhvatila 10.000 pacijenata koji su imali srčani udar i uporne, povišene nivoe C-reaktivnog proteina visoke osetljivosti, koji je marker upale. Svi pacijenti su dobijali standardnu terapiju utemeljenu na visokim dozama statina za snižavanje holesterola. Jedan deo pacijenta uzimao je kanakinumab, a drugi placebo. Pacijenti su praćeni četiri godine. Rezultati su pokazali da kanakinumab smanjuje rizik od infarkta za 15 odsto. S tim što je tokom ispitivanja i uzimanja leka, jedan na 1.000 pacijenata razvio tešku infekciju.
Sve ovo je izazvalo dodatni oprez kod stručnjaka, koji smatraju da je ovo istraživanje ipak bitno, jer ne govori samo o delovanju kanakinumaba, već o uticaju i na imunološki sistem bez snižavanja nivoa LDL (lošeg holesterola), smatra kardiolog dr Thomas Power iz Pitsburga.
Upale mogu dovesti do rupture plaka
Inflamatorne reakcije povećavaju nestabilnost plaka i mogu da budu uzrok pucanja (rupture) plaka, oštećenja miokarda i srčanog udara, objašnjava dr Houston.
Dr Paul M Ridker iz centra Cardiovascular Disease Prevention Brigham veruje da smanjenje upale, nezavisno od smanjenja nivoa holesterola, može da umanji rizik od razvoja kardiovaskularne bolesti.
– Ciljanjem upale možda možemo značajno da sprečimo bolest kod pacijenata sa veoma visokim rizikom. Postoje tri velike ere preventivne kardiologije. Prvo je prepoznata važnost pravilne ishrane, vežbanja i prestanka pušenja. Potom su otkrivene prednosti lekova za snižavanje lipida kao što su statini. Treća era je posvećena problemu upale – navodi Ridker.
Broj pacijenata bez tradicionalnih faktora rizika je u porastu
Studija objavljena u European Journal of Preventative Cardiology otkrila da je broj pacijenata koji su imali srčani udar i bez tradicionalnih faktora rizika, porastao sa 11 na 27 odsto tokom osmogodišnje studije od 2006. do 2014. godine.
Kardiolog prof. dr Gemma Figtree sa University of Sydney and Heart Research u Australiji i njen tim, posle uvida u medicinsku evidenciju pacijenata sa srčanim udarom iz bolnice Royal North Shore, otkrili su da od 695 pacijenata, njih 132 nije imalo tradicionalne faktore rizika. Ovi rezultati ukazuju na potrebu da se otkriju novi okidači srčanih bolesti.
Ne zna se još uvek sve o koronarnoj bolesti
Uzrok povećanja broja pacijenata bez faktora rizika nije jasan. Stručnjaci navode da je možda bolja dijagnostika i lečenje standardnih faktora rizika, kao što je visok krvni pritisak, toliko uspešno, da je sve manje pacijenata sa visokim krvnim pritiskom koji su pretrpeli srčani udar. Rizik od smrtnog ishoda posle srčanog udara isti je kod pacijenata sa faktorima rizika i kod onih bez faktora rizika, koji nemaju visok holesterol ili hipertenziju, objašnjava dr Gemma Figtree.
– Postoji pogrešno shvatanje da je koronarna bolest zdravstveni problem starijih muškaraca, pušača, osoba koje vode nezdrav način života. Znamo sada da to nije potpuno tačno. Još uvek ne znamo sve o koronarnoj bolesti. Mlade osobe, žene i muškarci imaju plak koji je opasan. Naš cilj je da promene otkrijemo u najranijoj fazi i da ciljanim lečenjem umanjimo mogućnost od razvoja bolesti, pre nego dođe do srčanog udara – kaže dr Figtree.
