Preporuka da se crne plombe zamene belim Foto: Pexels
Da li u zubima još imate stare plombe? To su one tamne koje se nalaze uglavnom u zadnjim zubima. Iako dobro služe, amalgamske plombe koje u svom sastavu imaju živu svakodnevno, malo, po malo narušavaju vaše zdravlje i imunitet.
Ako imate ovakvu plombu u nekom zubu, živa može da se se oslobađa dok žvaćete žvaku, pijete kafu, čistite zube. A skoro da nema osobe koja nema ili je imala ovakvu plombu. Mnogo toga išlo je u prilog masovnoj upotrebi amalgamskih plombi, posebno cena.
Nekada su se u stomatologiji koristile zlatne plombe, ali zbog visoke cene i nedostupnosti većem delu stanovništva, vremenom su ih potisnuli amalgamski ispuni koji u svom sastavu imaju živu.
Međutim, u sastav amalgamske plombe pored žive koja čini polovinu smese, ulaze bakar, kalaj, srebro i cink i dugo se smatralo da u kombinaciji sa tim materijalima, živa ostaje bezopasna.
Prednost amalgamskih plombi u odnosu na bele je njihova trajnost, čak 10 do 15 godina, što je dvostruko duže u odnosu na bele, a mehanički su otpornije. Ako se još uzme u obzir da su jeftinije, jasno je zašto su dugo bile izbor mnogih zubara i pacijenata. Uglavnom se stavljaju na zadnje zube jer su estetski neprivlačne zbog tamne boje.
Ali njihova dugogodišnja masovna upotreba podstakla je neka istraživanja o tome koliko su štetne po zdravlje. Istraživanja na Univerzitetu u kanadskom gradu Kalgariju, pokazala su da se živa neprekidno ispušta iz zubnih amalgama i da 80 odsto tih isparenja se odmah apsorbuje kroz pluća i u krvotok. Jednom kada dođe u krv, živa ulazi u ćelije skoro odmah.
Prema rečima američkog neurohiruga dr Rasela Blejloka, živa može da naškodi celom organizmu, ali najnepovoljnije efekte hronične izloženosti trpe nervni i kardiovaskularni sistem, imunitet. Takođe navodi da postoji sve veći dokazi da živa toksičnost igra vitalnu ulogu u značajnom broju slučajeva Alchajmerove bolesti, zajedno sa drugim neurodegenerativnim bolestima.
Zbog ovog i sličnih istraživanja preporuka je da se ove plombe zamene belim, kompozitnim, što se posebno odnosi na trudnice zbog mogućeg lošeg uticaja na plod i na malu decu.
– Te plombe koje se decenijama koriste se postepeno izbacuju i menjaju kompozitima. Amalgamske plombe duže traju, izdržljljivije su, a bele su zdravije, ali i kratkotrajnije. U prilog belim plombama naravno ide i estetika – kaže prof. dr Dejan Marković sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
Kao jedno od rešenja za kvalitetan ispun i očuvanje zdravlja, prof. dr Marković navodi kombinaciju materijala za plombiranje zuba.
– Glas-jonomeri su plombe koje imaju neke dobre osobine amalganskih po pitanju izdrživosti i ovih belih kompozitnih pombi. Glas jonomer cement je kao podloga, a kompozit kao završni sloj je dobitna kombinacija – objašnjava stomatolog.
Kao i uvek, postoji još jedan, nikako zanemarljiv problem – ljudi ne idu često kod zubara što zbog još neusvojenih navika održavanja dentalne higijene i redovne posete stomatologu, ali i finansijskih razloga.
– Mnogo je ljudi koji po dvadeset godina ne posete stomatologa, tako da kod mnogih još stoje te plombe, a ljudi se teško odriču stvari koje „još rade“ – kaže prof. dr Marković.