Istraživači procenjuju da bolest jetre, uključujući cirozu, čini 4 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu. Trenutno ne postoji lek za cirozu. Kako bolest napreduje, može povećati rizik za nastanak određenih komplikacija, kao što su problemi sa zgrušavanjem krvi, ascites (nakupljanje tečnosti u abdomenu), edem (otok na nogama), visok krvni pritisak u venama koje prenose krv do jetre i iz nje, hepatična encefalopatija (nakupljanje toksina u mozgu što može izazvati pad funkcije mozga). Sada istraživači sa Virginia Commonwealth University izveštavaju da čak 10 procenata starijih američkih veterana sa dijagnozom demencije umesto toga imaju pogrešno dijagnostikovanu hepatičnu encefalopatiju, koja je lečiva i potencijalno reverzibilna. Naučnici veruju da njihovi nalazi, nedavno objavljeni u časopisu JAMA Network Open, naglašavaju važnost skrininga pacijenata sa kognitivnim oštećenjem na bolest jetre.
Kako bolest jetre utiče na kognitivne funkcije
Kako kaže dr Jasmohan S. Bajaj, profesor na Odseku za gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu na Odeljenju za medicinu Virginia Commonwealth University i Richmond VA Medical Center, i glavnog autora ove studije, ljudi sa cirozom često imaju hepatičnu encefalopatiju koja može uticati na skoro 60 odsto testiranih.
– Ovo može da izazove subkliničke i očigledne simptome kao što su mentalno usporavanje, tremor, konfuzija, pa čak i koma. To je delimično zbog nemogućnosti jetre da očisti toksine iz creva, kao i zbog upale koja na kraju dovodi do disfunkcije mozga – objasnio je dr Bajaj. On je dodao da su odlučili posebno da se fokusiraju na boračku populaciju jer kod nje može doći do zabune između hepatične encefalopatije, demencije ili i jednog i drugog.
– Da bismo podržali ovu hipotezu, imamo nekoliko linija dokaza koji su podstakli ovu studiju. Jedna je da stariji pacijenti sa već dijagnostikovanom cirozom imaju veću verovatnoću da razviju stanje „slično demenciji”. Druga, da se disfunkcija mozga usled demencije i ona povezana sa cirozom često preklapaju i udružuju da pogoršaju kvalitet života obolelih pacijenata. Treća, promene u osovini creva-mozak kod ljudi starijih od 65 godina ukazuju na ulogu mikrobnih promena bez obzira na cirozu. I četvrta, otkrili smo da je nekoliko pacijenata za koje se smatralo da imaju demenciju zapravo imalo hepatičnu encefalopatiju. Lečenje hepatične encefalopatije poboljšalo je njihovu mentalnu funkciju – objasnio je dr Jasmohan S. Bajaj, glavni autor studije.
Deset odsto veterana sa demencijom možda ima cirozu
Za ovu studiju, dr Bajaj i njegov tim analizirali su podatke medicinske dokumentacije više od 177.000 američkih veterana kojima je između 2009. i 2019. dijagnostikovana demencija, ali ne i ciroza. Naučnici su se fokusirali na Fibrosis-4 (FIB-4) rezultat učesnika studije. FIB-4 je alatka koju koriste lekari za procenu rizika od bolesti jetre koristeći starost osobe i tri specifična biomarkera:
- aspartat aminotransferaza (AST)
- alanin aminotransfere (ALT)
- broj trombocita
U zavisnosti od rezultata, može se smatrati da osobe imaju nizak, srednji ili visok rizik za uznapredovalu fibrozu jetre, što može dovesti do ciroze.
Istraživači su otkrili da je 10,3 odsto veterana sa demencijom imalo visoke FIB-4 rezultate, što znači da je velika verovatnoća da imaju cirozu.
– Ova neočekivana veza između demencije i zdravlja jetre naglašava važnost skrininga pacijenata za potencijalno lečiva stanja koja doprinose kognitivnom padu – kaže dr Bajaj.
Skrining za bolesti jetre kod starijih osoba
Dr Bajaj kaže da ovi nalazi naglašavaju važnost skrininga ljudi na reverzibilni kognitivni pad uzrokovan cirozom.
– Ako 10 odsto ima cirozu, a čak 50 procenata njih ima komponentu hepatične encefalopatije koja se može lečiti, to je i dalje velika grupa pacijenata koji bi jednostavnom terapijom mogli da steknu neke od svojih mentalnih oštrina – objasnio je dr Bajaj i dodao:
– Pored toga, pacijenti sa cirozom takođe su izloženi većem riziku od drugih komplikacija kao što je rak jetre, koji se može otkriti skriningom i lečiti, ali samo ako se sumnja na cirozu.
Studija je takođe izvestila o disparitetu u količini potencijalno nedijagnostikovane ciroze kod veterana sa demencijom koji žive u urbanim sredinama, koji su latinoameričkog porekla i koji nisu bili belci.
– Planiramo da pokušamo to da ponovimo u populaciji koja nisu veterani, kao i da odredimo biomarkere za uspostavljanje dijagnoze da li osoba sa mentalnom disfunkcijom ima demenciju, probleme povezane sa cirozom ili i jedno i drugo – dodao je on.
Lečenje kognitivnog pada izazvanog oboljenjem jetre
Nakon pregleda ove studije, dr David Frank, neurolog sa Hackensack Meridian Neuroscience Institute u Jersey Shore University Medical Center u Nju Džersiju, kaže da ova studija skreće pažnju na potencijalno klinički koristan alat za skrining za podgrupu ovih pacijenata.
– Iako počinju da se pojavljuju korisniji lekovi za lečenje Alchajmerove demencije, primarni fokus u početnoj proceni ostaje identifikacija potencijalno reverzibilnih/lečivih osnovnih uzroka, a algoritam koji može da identifikuje više takvih pacijenata je svakako dobrodošao – kaže dr Frank.
Dr Anurag Maheshwari, gastroenterolog i hepatolog u The Center for Liver and Hepatobiliary Diseases, koji je deo The Melissa L. Posner Institute for Digestive Health & Liver Disease, u Mercy Medical Center u Baltimoru, MD, o ovoj studiji kaže da ističe važan koncept, a to je da lekari koji dijagnostikuju pacijente sa demencijom moraju biti svesni da hepatična encefalopatija može da oponaša demenciju.
– Suština je u tome da imate bolje alate, svest i edukaciju… da upozorite pružaoce usluga na činjenicu da ako pacijenti izgledaju kao da možda imaju demenciju, to možda nije demencija, već da može da bude reč o hepatičnoj encefalopatiji koju treba otkriti. Glavna svrha studije jeste da obezbedi bolje obrazovanje lekara koji leče pacijente sa neurokognitivnim padom, ali se ne suočavaju sa oboljenjem jetre na dnevnoj bazi – smatra dr Anurag Maheshwari.
